Милица Стојадиновић (одбојкашица)

	Милица Стојадиновић из млађих дана
Лични подаци
Датум рођења	18. новембар 1939.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	6. април 2016. (76 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Држављанство	српско
Информације о каријери
Про. каријера	1954—1971
Јуниорска каријера
1951—1956	Трговачки Београд 1951; Поштар Београд 19521—1956
Сениорска каријера
Године	Клуб
1951—1971; 1972—1974; 1975—1977	Партизан; Раднички Београд; Младост Вршац
Репрезентативна каријера
Године	Репрезентација
—	Југославија
Медаље
Освојене медаље
Освојене медаље

Милица Стојадиновић (Београд, 18. новембар 1939 — Београд, 6. април 2016) била је најмлађа југословенска репрезентативка у одбојци, одбојкашки тренер, новинар.

Спортска биографија[уреди | уреди извор]

Одбојку је почела да игра 1951. са 12 година у Трговачком. Прешла је у Поштар 1952, а 1956. у Партизан, где је остала до 1971, кад одлази у Раднички (1973—74). Играчку каријеру завршила је у Младости из Вршца (1975—1977).

У репрезентацију Југославије позвана је 1954 са 14 и по година, где је одиграла 107 утакмица. У периоду од 1962. до престанка играња за репрезентацију 1971. била је њен капитен. Са репрезентацијом је учествовала на 2 европска првенства 1958. и 1963 и на две универзијаде 1961 и 1965.

У клупској каријери најдуже је била у Партизану са којим је освојила 6 државних првенстава (1956—1961. и 1968.) и 2 пута освојила Куп Југославије у одбојци 1959. и 1960. Са Партизаном је играла у четвртфиналу Купа шампиона 1961.

Десет пута је проглашена за најбољу одбојкашицу Југославије, а 7 пута за најбољу спортисткињу ЈСД Партизан.

Тренерско звање стекла је 1968. Као тренер радила је у Партизану. Поштару (где је водила и мушку екипу) и Обилићу.

Била главни и одговорни уредник Партизановог весника (1983—92), председник Међународне комисије СОФК Србије, члан Муђународне комисије СФК Југославије, први председник Удружења државних репрезентативаца основаног 2000. године. Остала јој је необјављена књига о њеном великом пријатељу Душку Радовићу.

Добитник је Мајске награде СФКЈ (1967) и Спортског савеза Србије за животно дело (2013) и Златне плакете ОСС (2009). Одликована је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом (1975).

Умрла је у Београду 6. априла 2016. у 76. години.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У доба беспарице ЖОК Партизана (клуб је касније расформиран) као капитен организовала је акцију да играчице саме прикупе новац за пут на првенствену утакмицу у Ријеци, али после победе нису имале паре за повратак. њене сузе су гануле неког гледаоца, који име је из свог Џепа платио карте за повратак.
Једном је била умешана у међународни скандал. После пораза од турског првака Сава Гроздановић, тренер Панатинаикоса, повао ју је као појачање. Грчки првак је у реваншу надокнадио пропуштено, али је неко из Београда то пријавио ЦЕВу. Случај се завршио одустајањем грчког првака.