Милош Туровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милош Туровић
Датум рођења1856.
Место рођења Селци (Струга)
Датум смрти1931.
Место смрти Гајтан
Занимање политичар

Милош Туровић је био активни политичар Јабланичког и Пчињског округа, учесник Босанско-херцеговачких устанака, председник Слишанске општине и изасланик окружног школског одбора.

Биографија[уреди]

Рођен је 1856. године у Селцима (Струга), у Дробњацима у Црној Гори, од оца Матеје Вујачића-Туровића и мајке Милице. Учесник је Босанско-херцеговачког устанка 1875—1878. године. После ослобођења јужне Србије од Турака, Милош Вујачић преселио се у Горњу Јабланицу, у Гајтан. Основну школу завршио је у манастиру Морачи и био писмен човек. У својој средини издвајао се по угледу, био је цењен у Јабланици и биран у органе власти. У три мандата биран је за председника Слишанске општине (1897—1899, 1900—1902. и 1903—1906) и изасланика окружног школског одбора за Јабланички Срез. Истакао се као првак Горње Јабланице око насељавања и збрињавања црногорско-херцеговачких насељеника и њихове сигурности од честих напада Арбанаса са Косова. Са оцем Матијом и братом Братићем Брајаном био је међу првим „крсташима” граничарима на Голаку.

Активно је учествовао у политичком животу Јабланичког среза и Врањског округа. Као веома позната и широка друштвена личност имао је велики број присталица. Припадао је групи виђенијих људи који су представљали „суд правичних људи”, који су мирили завађене, делили земљу и радили на умиру крви код завађених породица.

Са групом истакнутих Горњојабланичана 1888. године примљен је у аудијенцију код српског краља Милана I Обреновића у Нишу. Насељеници су од краља захтевали већу сигурност, ношење оружја, смањење пореза, изградњу путева и школа. Разговор се завршио празним краљевим обећањем, што је доцније утицало на појаву опозиције у Јабланици против династије Обреновић. За време Милана Обреновића, Милош је припадао напредњацима Народне либералне странке. На скупштинским и општинским изборима иступао је у име сељака, тражећи решавање аграрног питања, мењање пореске политике, за развој школства, веће политичке слободе и ново разграничење општина у Јабланичком срезу. Захваљујући слободоумном иступању, Милош је стекао доста присталица, али је навукао и гнев тадашњих начелника Јабланичког среза Тома Ораховца, Стевана Максимовића и Танасија Поповића Тасе.

Често је био прогоњен и хапшен због илегалног боравка кнеза Петра Карађорђевића у Горњој Јабланици 1897. године. О томе је објављен натпис „Вест из народа” у листу „Српска застава” (Народна либерална странка). Учитељ Милан Ристовић из Реткоцера, о хапшењу и боравку у затвору пише:

Лебане 23. августа 1897. Томо Ораховац, чувени јунак и бивши начелник Среза јабланичког, стрпа ме под два катанца, код Милоша Туровића, који лежи више од 100 дана за инат. Ја издржах 30 дана! Ту бих и умро, да Бог не даде, те се смени а дође господин Петровић који одмах потражи моју кривицу и пусти ме кући. Овакви Срби и српски чиновници хиљадили се!”

И начелник Танасије Поповић хапсио је Туровића због јавног иступања да се оружје не одузима од насељеника, да се забране чести кулуци на јавним путевима и смање порез и прирез. Међутим, Радисав Петровић из Чокотина, са 100 наоружених коњаника из Горње Јабланице, сишли су у Лебане и оружано присилили капетана и начелника да пусти из затвора Милоша Туровића, председника Слишанске општине. Милош Туровић завршио је службеничку каријеру као бановски шумар. Учествовао је у балканским ратовима и Топличком устанку 1917. године. Умро је у Гајтану 1931. године, као угледан човек и домаћин. Његов син Матија је носилац Карађорђеве звезде са мачевима.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Добросав Ж. Туровић, Горња Јабланица: Људи и време, Лесковац, (2004). стр. 28–29

Спољашње везе[уреди]