Архимандрит Михаило (Дожић)
| Михаило (Дожић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Митрополија | Митрополија црногорско-приморска |
| Чин | архимандрит |
| Титула | архимандрит, игуман Манастира Мораче |
| Седиште | Манастир Морача |
| Године службе | 1879—1914 |
| Лични подаци | |
| Световно име | Милован Дожић |
| Датум рођења | 15. новембар 1848. |
| Место рођења | Врујица код Колашина, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 9. јун 1914. (65 год.) |
| Место смрти | Манастир Морача, Краљевина Србија |
Михаило (световно Михаило Дожић Меденица; Врујица код Колашина, 15. новембра 1848 — Манастир Морача, 9. јун 1914) био је српски архимандрит и старешина Манастира Мораче.
Биографија[уреди | уреди извор]
Архимандрит Михаило (Дожић) Меденица рођен је 15. новембар 1848. године у селу Врујица код Колашина, од оца барјактара Мијата и мајке Велике Дожић. На крштењу је добио име Милован. Стриц је патријарха српског Гаврила Дожића[1]
По завршетку основне школе 1861. године започиње свој монашки пут одлази у Цетињски манастир, где је после неког времена искушеништва замонашен 20. маја 1865. године добивши име Михаило. Рукоположен је за јерођакона а потом за јеромонаха 24. децембра 1866. године исто у Цетињском манастиру од стране митрополита црногорско-приморскога Илариона Рогановића.
Старешина Манастира Добриловине код Мојковца, био је у периоду од 1866. до 1879. године. По благослову митрополита црногорско-приморскога Илариона произведен је у чин игумана Манастира Морача код Колашина, 5. марта 1879. године. Рукопроизведен је у чин архимандрита 10. августа 1903. године од митрополита црногорско-приморскога Митрофана Бана.[2]
Кназ Никола I Петровић Његош додијелио му је Медаљу Милоша Обилића 1913. године, те орден Орден Светог Саве III степена и орден Свете Ане 18. новембра 1913. године
Упокојио се у Господу 9. јуна 1914. године у Манастиру Морачи, а сахрањен је крај олтара. Опело је извршио митрополит црногорско-приморски Митрофан уз саслужење свештеномонаха.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Projekat Rastko Cetinje - Mucenistvo srpskog patrijarha”. www.rastko.rs. Приступљено 2022-09-27.
- ^ МИ, Агенција. „Времеплов за 1. јул”. Радио Глас 92 MHz (на језику: српски). Приступљено 2022-09-27.
- ^ „ISTORIJA SPC U AUSTRALIJI, NOVOM ZELANDU i JUŽNOJ AFRICI – Strana 71 – Svetosavlje”. svetosavlje.org. Приступљено 2022-09-27.
