Михаило Шкондрић
| михаило шкондрић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. децембар 1907. |
| Место рођења | Будељ Горњи, код Кључа, Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. јануар 1980. (72 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | пуковник |
Михаило Шкондрић (Будељ Горњи, код Кључа, 5. децембар 1907 – Београд, 6. јануар 1980) био је учесник Народноослободилачке борбе и пуковник ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
До почетка Другог светског рата радио је као службеник Југословенских државних железница. Био је члан Синдиката железничких радника и службеника, где се још пре рата повезао са комунистима.
Након окупације Југославије, 1941. учествовао је у организовању устанка у Подгрмечу. Током рата налазио се на дужностима:[1]
- командант Јелашиновачког герилског одреда
- командант Подгрмечког партизанског одреда
- командант Погречког војног подручја
- начелник одељења у Штабу Петог босанског корпуса
У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је новембра 1941. године. Био је већника Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) на сва три његова заседања, као и већник Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) на његовом другом и трећем заседању.[1]
Након ослобођења Југославије, 1945. наставио је војну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА). Пензионисан је у чину пуковника. После пензионисања био је члан Савета Републике СР Босне и Херцеговне.[1]
Умро је 6. јануара 1980. у Београду.[1]
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.[1]
У Народноослободилачкој борби учествовала је читава његова породица – отац Симо и четворица браће Душан, Петар, Миле и Мирко. Током рата у борби против усташа погинули су — Душан (1907–1942) и Петар Шкондрић (1913–1941), који је након рата проглашен за народног хероја. Његов брат Мирко Шкондрић (1924–1960) такође је био пуковник ЈНА.
