Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.

С Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током новембра месеца 1941. године:


Russian Air Force roundel (low visibility).svg ← октобар  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години  · децембар → Russian Air Force roundel (low visibility).svg

1. новембар[уреди | уреди извор]

  • У Љубљани одржана четврта пленарна седница Врховног пленума, на којој је прихваћен програм Ослободилне фронте.
  • Код села Св. Хелене, близу Цеља, Први штајерски партизански батаљон водио борбе против немачких полицијских снага. У борби је погинуо пушкомитраљезац Похорске партизанске чете Ангел Беседњак Дон (1914—1941), народни херој.

2. новембар[уреди | уреди извор]

3. новембар[уреди | уреди извор]

5. новембар[уреди | уреди извор]

6. новембар[уреди | уреди извор]

7. новембар[уреди | уреди извор]

  • Четници Драже Михаиловића предали ултиматум Штабу Чачанског НОП одреда: да се до 16 часова партизанска посада Чачка преда са целокупним наоружањем, у противном ће град ставити под артиљериску ватру. Пошто је Штаб Чачанског НОП одреда одбацио ултиматум, око 1.500 четника је напало град. Делови Чачанског НОП одреда, пошто су преотели артиљерску батерију и један тенк, у огорченој борби која је трајала до 3 часа по поноћи, разбили су нападаче, заробивши око 400 четника.

11. новембар[уреди | уреди извор]

13. новембар[уреди | уреди извор]

  • Отпочео напад делова Ужичког НОП одреда на четнике Драже Михаиловића на Равној гори. У борбама вођеним до 20. новембра четници су били потпуно разбијени, због чега је Дража Михаиловић замолио прекид ватре и понудио преговоре, што је Врховни штаб НОП-а прихватио.

15. новембар[уреди | уреди извор]

17. новембар[уреди | уреди извор]

  • Партизанска акција у Карловцу новембра 1941. — Под руководством политичког комесара Команде НОП одреда Кордуна и Баније, Већеслава Хољевца, 24 борца Првог кордунашког партизанског батаљона, преобучена у домобранске унформе, ушла у Карловац с циљем да ослободе Маријана Чавића Гргу, члана ОК КПХ за Карловац. Пошто се Чавић није налазио у болници, већ у полицији, ова акција није успела. При повратку из града партизани су убили 6 италијанских војника и 2 усташа.
  • У Сплиту италијански окупатор ухапсио секретара ЦК КПХ Рада Кончара, који је покушао да се спасе бекством, али је рањен у ногу.

18. новембар[уреди | уреди извор]

20. новембар[уреди | уреди извор]

26. новембар[уреди | уреди извор]

  • У Ужицу Врховни штаб НОП одреда Југославије, на састанку са војним и политичким руководиоцима НОП одреда, који су били захваћени непријатељском офанзивом, донео одлуку да се што упорније брани слободна територија западне Србије, а потом да се део снага повлачи за Санџак, а други део забаци непријатељу за леђа и даље дејствује на додељеним теренима. у вези с тим, он је Главном штабу НОП одреда за Црну Гору и Боку наредио да са потчињеним јединицама повећа активност према Србији ради прихвата снага које се буду повлачиле за Санџак.

27. новембар[уреди | уреди извор]

  • У Београду, у затвору Специјалне полиције, злогласној „Главњачи“, од последица вишедневне полицијске тортуре премунила чланица КПЈ Надежда Нада Пурић (1903—1941), народни херој.

28. новембар[уреди | уреди извор]

29. новембар[уреди | уреди извор]

  • На Кадињачи делови немачке 342. пешадијске дивизије, уз подршку авијације, око 8 часова напали ојачани Раднички батаљон Ужичког НОП одреда. У борби вођеној до поднева браниоци Кадињаче нису дозволили непријатељу да продре у Ужице. Тек када је изгинуо читав Раднички батаљон, са командантом Ужичког НОП одреда Душаном Јерковићем (1914—1941), политичким комесаром Посавског НОП одреда Бором Марковићем (1907—1941), народним херојима и командантом Радничког батаљона Андријом Ђуровићем, немачке јединице су успеле да пређу преко Кадињаче и истог дана увече уђу у Ужице.
  • Делови немачке 342. пешадијске дивизије сломили отпор делова Посавског и Ужичког НОП одреда у рејонима села Карана, ушли у Ужице, а затим и Пожегу, где су се спојили са деловима немачке 113. пешадијске дивизије.
  • Код села Дријетања, близу Ужица, у борби против немачких војиника погинули први председник Главног Народноослободилачког одбора Србије Драгојло Дудић (1887—1941) и секретар Окружног комитета КПЈ за Ужице Желимир Ђурић Жељо (1919—1941), народни хероји.
  • Главни штаб НОП одреда за Црну Гору и Боку наредио преформирање Дурмиторског НОП одреда у Дурмиторски и Никшићки НОП одред, а Зетског НОП одреда у НОП одред „Бијели Павле“ и Зетски НОП одред. Тако је на територоји Главног штаба за Црну Гору и Боку постојало шест НОП одреда: Дурмиторски, Ловћенски, Комски, Никшићки, Зетски и „Бијели Павле“.
  • По наређењу Штаба групе НОП одреда за Лику формиран партизански батаљон "Марко Орешковић".

30. новембар[уреди | уреди извор]

  • На Равној гори одржано саветовање четничких команданата на коме је командант Југословенске војске у отаџбини Дража Михаиловић говорио о вођењу борбе против партизана и о легализацији четничких одреда код окупатора.
  • У Чајетини, на Палисаду и Краљевим водама делови немачке 342. пешадијске дивизије заробили и побили неколико стотина рањених партизана који нису могли бити евакуисани због недостатка транспортних средстава.
  • У Горажду потписан споразум између команде четничких снага у Босни и Херцеговини и представника Штаба италијанског 6. армијског корпуса о заједничкој борби против партизана.
  • Код села Сјеничке Стијене, близу Подгорице, батаљон "Марко Миљанов" Зетског НОП одреда разбио ојачани италијански батаљон алпинаца и одбацио га ка Подгорици уз губитке од око 100 мртвих и рањених и око 60 заробљених италијанских војника и официра. Заплењено: 6 минобацача, 2 митраљеза, 17 пушко-митраљеза, 182 пушаке, већа количина муниције и остале војне опреме, међу којима и једна радио-станица. Партизани су имали 6 мртвих и 10 рањених бораца.
  • На подручју кореничког среза, по наређењу Штаба групе НОП одреда за Лику формиран партизански батаљон "Огњен Прица".

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. ISBN. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. ISBN. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. ISBN. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. ISBN. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN.