Михал Ровнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Михал Ровнер
Michal Rovner, 1991
Михал Ровнер 1991. године
Пуно имеМихал Ровнер Хамер
Име по рођењуMichal Rovner Hammer
Датум рођења1957 (старост 66–67) година
Место рођењаТел Авив
 Израел
Место укопауметност и дизајн
Држављанствоизраелско
УниверзитетУниверзитет Тел Авива, Безалелска академија

Михал Ровнер, позната и као Михал Ровнер Хамер (рођена 1957), [1] је савремена израелска уметница, позната је по уметничким видео, фотографским и биоскопским делима. Ровнер је међународно познат са изложбама у великим музејима, укључујући Лувр (2011) и музеј Америчке уметности Витни (Whitney Museum of American Art)(2002). [2] Живи у Њујорку и периферији Јерусалима, у Израелу, где је власник мале фарме.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Михал Ровнер је рођена 1957. године у Тел Авиву, у Израелу.[4] Студирала је кинематографију/телевизију и филозофију на универзитету у Тел Авиву, а потом на Безалелској академији уметности и дизајна у Јерусалиму 1981, а 1985. је стекла диплому БФА из фотографије и уметности.

Године 1978. је заједно са уметником Аријем Хамером основала приватну уметничку школу Камера обскура (енгл. Camera Obscura School of Art) у Тел Авиву,[5] прву школу за фотографе у граду. Године 2005. године је школа затворена због финансијских разлога.[6]

Преселила се у Њујорк 1987. године.[7][8]

Рад[уреди | уреди извор]

О свом раду у 2016. години Ровнер је рекла: „Мој рад није директно повезан са израелско-палестинским питањем. Представљам ситуације сукоба, напетости, ломова ... рањивости. (...) Увек почињем са стварношћу. Снимам то и касније, мало по мало, извлачим слику стварности, која постаје све замагљенија, губећи своју дефиницију и доносећи зато нешто друго.”[9]

Почетком 1990-их, радила је с редитељем Робертом Франком на два филма, „Један сат-вражји врај” (енгл. One Hour) (1990), експерименталном филму за француску телевизију и „Последња вечера” (1992), који је сама написала.[10] [11]

У својој серији раних фотографија „Напољу" (1990–91) „[Ровнер] је две године у израелској пустињи сликала бедуинску колибу, а затим је ретуширала сваку фотографију како би створила спектралну, променљиву слику скромне структуре изоловане у неприступачном окружењу."[12] За серију „Декој" (1991) изобличила је радарске и надзорне снимке како би направила фотографије нејасних група људи са замагљеним карактеристикама. У „Игри једне Особе против природе” (енгл. One-Person Game Against Nature) (1992–93) поново је искривила слике, овај пут сопствене фотографије људи који пливају Мртвим морем.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ровнер је раније била удата за Ари Хамера.[13]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Ровнер је имала бројне самосталне изложбе од своје прве у Дизенгоф центру у Тел Авиву 1987. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Artists: Michal Rovner (Hammer)”. Information Center for Israeli Art, The Israel Museum, Jerusalem. Приступљено 10. 3. 2020. 
  2. ^ „In a Field of Her Own”. Haaretz (на језику: енглески). 27. 5. 2011. Приступљено 10. 3. 2020. „Michal Rovner is probably the best known Israeli artist in the world, a status set to be enhanced by 'Histories,' a colossal new exhibition at the Louvre.” 
  3. ^ Moss, Hilary (13. 6. 2018). „9 Artists on What Helps Them Get Their Work Done”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 10. 3. 2020. 
  4. ^ „Michal Rovner Biography”. artnet.com. Приступљено 10. 3. 2020. 
  5. ^ Tumarkin Goodman, Susan; Grundberg, Andy; Perez, Nissan (2007). Dateline : Israel: New Photography and Video Art. Yale University Press. стр. 8. ISBN 9780300111569. 
  6. ^ Halkin, Talya (5. 10. 2005). „Tel Aviv arts schools battle over remains of Camera Obscura”. The Jerusalem Post | JPost.com. Приступљено 10. 3. 2020. 
  7. ^ „Collection Online, Michal Rovner”. Guggenheim Museum. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2016. 
  8. ^ „Michal Rovner”. Friends of Bezalel. Архивирано из оригинала 21. 1. 2010. г. Приступљено 4. 7. 2013. 
  9. ^ „Michal Rovner, Fields / Fields of Fire | Festival d'Automne à Paris”. Festival-automne.com. Приступљено 15. 3. 2016. 
  10. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 5. 7. 2013. г. Приступљено 5. 9. 2013. 
  11. ^ „Last Supper (1992) : Overview”. IMDb.com. Приступљено 15. 3. 2016. 
  12. ^ Adler, Laura (2019). The Trouble with Women Artists: Reframing the History of Art. Paris: Flammarion. стр. 143. ISBN 978-2-08-020370-0. 
  13. ^ „New Acquisitions: 2018, One Person Game Against Nature I, #31”. National Museum of Asian Art (на језику: енглески). Smithsonian Institution. 2018. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 10. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Михал Ровнер na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михал_Ровнер&oldid=26174687”