Михајло Дивац
| Михајло Дивац | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Михајло Дивац |
| Надимак | Диле |
| Датум рођења | 1967. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Датум смрти | 12. фебруар 1995. (27/28 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
| Спортске информације | |
| Спорт | [[]] |
Михајло Дивац (Београд, 1967 — Београд, 12. фебруар 1995) био је боксер и криминалац са Новог Београда.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је на Новом Београду 1967. године и рано је почео да се бави боксом. Као борац био је врло срчан и управо га је ова особина касније карактерисала када је закорачио у криминалне воде. Као младић отишао је на ратиште од 1991. до 1993. године. Био је припадник чувене 63. падобранске бригаде, а касније и војне полиције. Био је у Вуковару у Хрватској и селу Осмаче у Босни и Херцеговини.
Новобеоградски клан[уреди | уреди извор]
Предводио је новобеоградски клан и убрзо постао председник ФК Бежанија. По повратку са ратишта, Дивац је ојачао и учврстио везе, са њим се није могло много разговарати, био је натприродан и често је проблеме решавао насиљем. Дивац је у београдском подземљу био познат као „срчана фигура” кратког осигурача кога су се многи плашили. Сведоци његовог доба тврде да је улазио у барове на Новом Београду и да је рекетирао крупне ликове. Учинио је то тако што је наводно затражио помоћ од десет хиљада марака од свих присутних, наводећи да му је „понестало новца“. Свако би аутоматски зграбио џеп и помогао младом Дивцу, јер су знали да у супротном могу очекивати бруталне реакције, рекао је раније његов познаник медијима и открио да новац никада није вратио.[1]
Његови познаници кажу да му се није свидело што су се тадашња деца мрзела због клубова за које су навијали. Ривалство између ФК Црвена звезда и ФК Партизана постоји деценијама, а ратних деведесетих клинци која су навијала за црвено-беле и црно-беле нису се баш мирисали. Према познаницима, Дивац је инсистирао да се не мрзе, а тих ратних деведесетих рекао им је да имају довољно непријатеља са стране. Живео је у блоковима на Новом Београду, а комшије кажу да је увек био љубазан, али да није било недеље да га неко није упуцао. Неки од њих, као случајни пролазници, били су сведоци тих сурових обрачуна.[2] Дивац је био глумац у филму Видимо се у читуљи.
Метак је дошао са леђа[уреди | уреди извор]
Убијен је у 28. години, после краће дискусије са бившим боксером Радованом Радусиновићем у пуцњави 12. фебруара 1995., испред хотела „Путник”. Ту су били смештени учесници боксерског турнира „Београдски победник”, и он је око осам сати ујутру отишао у хотел, да од такмичара Славише Поповића узме фотографију са посветом. Излазећи из хотела, засметао му је начин на који га је гледао Радусиновић. После неколико размењених речи, извукао је пиштољ и испалио шест хитаца у правцу Радусиновића и његовог пријатеља. Затим је истрчао напоље, добацујући својим пријатељима да бјеже, јер је „израњавао људе”. Након чега га је рањени Радусиновић убио, поготком у леђа.[3][4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ GO DO POJASA I SAV KRVAV ČUPAO JE SEBI GELER IZ RUKE:
- ^ ŽIVEO JE SA MAJKOM I SESTROM, KAŽU DA JE BIO DOBRICA
- ^ UBIJEN JE S LEĐA, JER NIKO NIJE MOGAO DA MU PRIĐE
- ^ „MIHAJLO DIVAC PRIMIO METAK OD LUKE BOJOVIĆA I NASTAVIO DA IDE KA NJEMU”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2021. г. Приступљено 28. 04. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Knežević, Aleksandar (1995). Kriminal koji je izmenio Srbiju (2. izd изд.). Beograd: Radio B-92. ISBN 867963011X.
- Lopušina, Marko (2003). Sačekuša — krvavo srce Beograda. Beograd: Alfa. COBISS.SR 104770060
