Mihajlo Divac
| Mihajlo Divac | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Mihajlo Divac |
| Nadimak | Dile |
| Datum rođenja | 1967. |
| Mesto rođenja | Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija |
| Datum smrti | 12. februar 1995. (27/28 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija, SR Jugoslavija |
| Sportske informacije | |
| Sport | boks |
Mihajlo Divac (Beograd, 1967 — Beograd, 12. februar 1995) bio je bokser i kriminalac sa Novog Beograda.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je na Novom Beogradu 1967. godine i rano je počeo da se bavi boksom. Kao borac bio je vrlo srčan i upravo ga je ova osobina kasnije karakterisala kada je zakoračio u kriminalne vode. Kao mladić otišao je na ratište od 1991. do 1993. godine. Bio je pripadnik čuvene 63. padobranske brigade, a kasnije i vojne policije. Bio je na ratištu u Vukovaru i na bosanskom ratištu u selu Osmače.
Novobeogradski klan[uredi | uredi izvor]
Predvodio je novobeogradski klan i ubrzo postao predsednik FK Bežanija. Po povratku sa ratišta, Divac je ojačao i učvrstio veze, sa njim se nije moglo mnogo razgovarati, bio je natprirodan i često je probleme rešavao nasiljem. Divac je u beogradskom podzemlju bio poznat kao „srčana figura” kratkog osigurača koga su se mnogi plašili. Svedoci njegovog doba tvrde da je ulazio u barove na Novom Beogradu i da je reketirao krupne likove. Učinio je to tako što je navodno zatražio pomoć od deset hiljada maraka od svih prisutnih, navodeći da mu je „ponestalo novca“. Svako bi automatski zgrabio džep i pomogao mladom Divcu, jer su znali da u suprotnom mogu očekivati brutalne reakcije, rekao je ranije njegov poznanik medijima i otkrio da novac nikada nije vratio.[1]
Njegovi poznanici kažu da mu se nije svidelo što su se tadašnja deca mrzela zbog klubova za koje su navijali. Rivalstvo između FK Crvena zvezda i FK Partizana postoji decenijama, a ratnih devedesetih klinci koja su navijala za crveno-bele i crno-bele nisu se baš mirisali. Prema poznanicima, Divac je insistirao da se ne mrze, a tih ratnih devedesetih rekao im je da imaju dovoljno neprijatelja sa strane. Živeo je u blokovima na Novom Beogradu, a komšije kažu da je uvek bio ljubazan, ali da nije bilo nedelje da ga neko nije upucao. Neki od njih, kao slučajni prolaznici, bili su svedoci tih surovih obračuna.[2] Divac je bio glumac u filmu Vidimo se u čitulji.
Metak je došao sa leđa[uredi | uredi izvor]
Ubijen je u 28. godini, posle kraće diskusije sa bivšim bokserom Radovanom Radusinovićem u pucnjavi 12. februara 1995., ispred hotela „Putnik”. Tu su bili smešteni učesnici bokserskog turnira „Beogradski pobednik”, i on je oko osam sati ujutru otišao u hotel, da od takmičara Slaviše Popovića uzme fotografiju sa posvetom. Izlazeći iz hotela, zasmetao mu je način na koji ga je gledao Radusinović. Posle nekoliko razmenjenih reči, izvukao je pištolj i ispalio šest hitaca u pravcu Radusinovića i njegovog prijatelja. Zatim je istrčao napolje, dobacujući svojim prijateljima da bježe, jer je „izranjavao ljude”. Nakon čega ga je ranjeni Radusinović ubio, pogotkom u leđa.[3][4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ GO DO POJASA I SAV KRVAV ČUPAO JE SEBI GELER IZ RUKE:
- ^ ŽIVEO JE SA MAJKOM I SESTROM, KAŽU DA JE BIO DOBRICA
- ^ UBIJEN JE S LEĐA, JER NIKO NIJE MOGAO DA MU PRIĐE
- ^ „MIHAJLO DIVAC PRIMIO METAK OD LUKE BOJOVIĆA I NASTAVIO DA IDE KA NJEMU”. Arhivirano iz originala 28. 04. 2021. g. Pristupljeno 28. 04. 2021.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Knežević, Aleksandar (1995). Kriminal koji je izmenio Srbiju (2. izd izd.). Beograd: Radio B-92. ISBN 867963011X.
- Lopušina, Marko (2003). Sačekuša — krvavo srce Beograda. Beograd: Alfa. COBISS.SR 104770060
