Пређи на садржај

Михајло Митровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михајло Митровић
Лични подаци
Датум рођења(1922-09-01)1. септембар 1922.
Место рођењаЧачак, Краљевина СХС
Датум смрти20. децембар 2018.(2018-12-20) (96 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Михајло Митровић (Чачак, 1. септембар 1922 — Београд, 20. децембар 2018) био је српски архитекта и универзитетски професор.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Одмаралиште на Тари

Дипломирао је 1948. на Архитектонском факултету у Београду. Био је стипендиста Уједињених нација у Француској и Данској 1950. У Урбанистичком заводу Србије, као главни пројектант,[2] урадио је генералне урбанистичке планове за Зајечар, Трстеник, Пирот, Ниш, Бању Ковиљачу, Лазаревац, Врњачку Бању.[3] Био је директор „Пројектбироа“ (1961-81).

Године 1980. изабран за редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду. Пројектовао је и једну зграду у Паризу. Један од најпознатијих српских архитеката у свету.

У његова најзначајнија дела спадају: одмаралиште „Нарцис“ на Златибору, стационар ОУН у Бањи Ковиљачи, хотел „Путник“, Генексове куле (Западна капија),[3] храм Св. Василија Острошког у Београду;[3] Врњачки циклус: топла вода Снежник, Слатина, Римски извор, Језеро; већи број стамбених зграда по Србији...

Излагао је самостално у Музеју савремене уметности у Београду и Салону МСУ у Варшави, затим у Вроцлаву, те на колективним изложбама у Милану, Њујорку, Рабату, Грацу.

Бавио се архитектонском публицистиком и критиком. У загребачком „Оку“ имао је своју колумну (1983—89), писао је за НИН од 1974. до 1983. године. У „Политици“ је непрекидно писао колумну о архитектури 42 године. Аутор је књига „Новија архитектура Београда“, „Све је архитектура“ и „На крају века“.

Добитник је Октобарске награде града Београда, листа „Борба“, Салона архитектуре, Велике награде за архитектуру САС, Седмојулске награде за животно дело. Био је генерални секретар Савеза архитеката Југославије, председник Савеза архитеката Србије. За почасног доктора Београдског универзитета промовисан 1999. За председника Академије архитектуре изабран је 1999. године. Биран је за почасног члана Руске академије архитектуре.[3]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Преминуо Михајло Митровић, архитекта "Генекса"rts.rs
  2. ^ Јовановић, Драгана Н. „​Побуњеник светског гласа”. Politika Online. Приступљено 2023-11-04.  zero width space character у |title= на позицији 1 (помоћ)
  3. ^ а б в г „Pobunjenik u arhitekturi: Inicijativa za očuvanje baštine arhitekte Mihajla Mitrovića”. Gradnja (на језику: српски). 2023-10-16. Приступљено 2023-10-20. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Михајло_Митровић&oldid=28705434”