Мајнски Словени

Словенски топоними у областима око горњег тока Мајне

Мајнски Словени (нем. Main-Slawen), такође познати и као Мајнски Венди (нем. Main-Wenden), били су групација словенских племена из раног средњовековног периода, на ширем простору око горњег тока реке Мајне и њених притока, у североисточним областима данашње немачке савезне државе Баварске. У историјским изворима из периода од 8. до 12. века помињу се као Словени, односно Венди или поближе као мајнски Словени (лат. Moinwinidi - Мајнски Венди) по реци Мајни, односно као регнички Словени (лат. Radanzwinidi - регнички Венди), по мајнској притоци Регницу или као набски Словени (лат. Nabavinidi - набски Венди), по оближњој реци Набу (притока Дунава). Првобитно су били самостални, али временом су потпали под врховну франачку, а затим и немачку власт. Постепено покрштавање словенских племена у областима око горње Мајне, Регница и Наба спроведено је у периоду од 9. до 11. века, након чега је започео процес њихове германизације.

Упркос вековној германизацији, на ширем простору данашње североисточне Баварске, а првенствено у Горњој Франконији, очуван је велики број словенских топонима, тако да многа места на том подручју још увек носе имена која су словенског порекла. Пошто сав тај простор припада модерној Бавраској, у науци се за означавање словенског културно-историјског слоја у тим областима користе термини словенска Баварска (лат. Bavaria Slavica), односно баварска Славија (лат. Slavia Bavarica).

Историја

Мајнски Словени и суседни Полапски Срби у 9. и 11. веку

Подручје данашње североисточне Баварске у 11. и 12. веку

Историјски извори из раног средњовековног периода сведоче да су у то време у североситочним областима данашње Баварске живела словенска, односно вендска племена која су се називала: Моинвиниди и Раданзвиниди или Ратанзвиниди, односно Набавиниди (лат. Moinvinidi, Radanzvinidi/Ratanzvinidi, Nabavinidi). Поменути називи, који су описне природе, били су изведени из назива локалних река око којих су тамошња словенска, односно вендска племена била настањена.

У франачким, односно немачким повељама из периода од 8. до 11. века, које су биле написане на латинском језику, назив Winidi или Winades употребљаван је за означавање локалних Словена (Moin-Vinidi, Rotanz-Winidi), што је посведочено и разним изворним топонимима из тог периода: Nabawinida (863), Winidesheim (889), Adalharteswineden (905), Walahrames-Winida (908), Bisenwinda (932), Winithiscunburg (936), манастир Winethahusum (937, 999), Wolfereswiniden (979), Winidon (979), Winediscun Salebizi (1036).

Према повељама 8. и 9. века, Моинвиниди и Ратанзвиниди су живели на горњој Мајни и њеним притокама — Редницу, Пегницу и Рецату, односно на подручју које је називано земља Словена или област Словена: terra Sclavorum, regio Sclavorum. У 9. веку, за време покрштавања, за њих су грађене и цркве, а 1007. године је основана посебна бискупија у Бамбергу (лат. ut paganismus Sclavorum destrueretur et christiani nominis memoria perpetualiter inibi сеlebris haberetur — „да је паганство Словена свргнуто и да би сви хришћани сачували сећање на познате људе на месту”). Већина становништва ове бискупије била је у то време словенска.

Године 741. основана је бискупија у Вирцбургу, а њени поданици - источни Франци и Словени, били су обавезани на плаћање црквене десетине, што значи да је део мајнских Словена већ у то време био под врховном франачком влашћу, а до 826/830. године на том подручју је изграђено већ 14 цркава.

Види још

• Стари Словени
• Limes Sorabicus

Литература

• Andraschke, Joachim (2020). Das Land ist von Wald bedeckt und Slawen hausen dort: Slawische Orts-, Wüstungs- und Flurnamen im Mainund Regnitzgebiet, Beiträge zur ostfränkischen Kultur- und Landeskunde. Haßfurt: Historischer Verein Landkreis Haßberge. 
• Klír, Tomáš (2017). „Social context of the Slavic-German language contact: North-eastern Bavaria and the Eger region in the early Middle Ages”. Religion und Gesellschaft im nördlichen westslawischen Raum. Langenweißbach: Beier & Beran. стр. 359—410. 
• Klír, Tomáš (2020). „Language, material culture and ethnifying on the Carolingian borders: Slavs in Northeast Bavaria”. New Perspectives on the Early Slavs and the Rise of Slavic: Contact and Migrations. Heidelberg: Universitätsverlag Winter. стр. 193—273. 
• Schütz, Joseph (1997). . „Strukturelemente des Mainwendischen”. Zeitschrift für Slavische Philologie. 56 (1): 90—117. 
• Zeumer, Karolus, ур. (1886). Formulae Merowingici et Karolini aevi: Accedunt ordines judiciorum Dei. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Hahniani. 
• Wilson, Peter H. (2016). Heart of Europe: A History of the Holy Roman Empire. Cambridge: Harvard University Press.