Венеди (Словени)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Венеди (вишезначна одредница).
За друга значења, погледајте Венди (вишезначна одредница).
За друга значења, погледајте Венети (вишезначна одредница).

Венеди, Венди или Венети (лат. Venedi, Venethae или Venethi; грч. Ούενέδοι) су стари источноевропски народ, који је живео на подручју између Висле и Дњепра, а сматрају се могућим прецима Словена. Не треба их мешати са Јадранским Венетима или галским Венетима.

Мапа римског царства из 125. године, на којој се види простор у коме су живели Венди

Помињу се у историјским изворима Плинија Старијег (I век), Тацита (око 55. до око 120), Птолемеја (II век). Tabula Peutingeriana с краја III.v. спомиње их међу „највећим народима"; порекло назива није сасвим познато. Немци тако зову (Венди (нем. Wenden), Винди (Winden)) и Лужичке Србе, а Аустријанци Градишћанске Хрвате.[1]

Историјски извори о Вендима су штури, мада их, на пример, Св. Бонифације 745-746. године у писму енглеском краљу Елтибалду описује овако: „А у Венеда, тог најгорег и најстрашнијег људског рода, толико се узајамно воле и поштују супрузи, да жене, када им муж умре, не желе живети. И међу њима је поштована жена која себи сопственим рукама задаје смрт и на истој ломачи изгори са мужем." [2]

У Балтику се налази Венедски залив, а на Карпатима Венедска планина (гора).

Извори[уреди]