Мрњава

С Википедије, слободне енциклопедије

Мрњава је био српски властелин, родоначелник Мрњавчевића.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Мрњава је рођен у Захумљу на западној граници Српске краљевине. Отац му се звао Мрњан. Мрњан је служио српског краља Стефана Уроша (1243-1276) и његову супругу, краљицу Јелену Анжујску као казнац. Радио је на Јеленином двору у Требињу у Травунији. Мавро Орбин пише да породица Мрњаве потиче из Хума. Сиромашни Мрњава је имао двојицу синова који су касније живели у Благају. Напредују током владавине Стефана Уроша IV Душана носећи титуле пехарника и коњушара. Након босанског освајања Хумске земље (1326), породица се вероватно преселила у Ливно где је и рођен Вукашин Мрњавчевић. Вероватно су узели учешћа у походу цара Душана на Хум 1350. године. Име Мрњавине супруге је непознато. Родила му је најмање два сина:

Постоје тврдње да је његова супруга била Јана Груба Немањић.

Наследници[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Угљеша Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Мрњава
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Марко Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Вукашин Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Андријаш Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]