Травунија

Кнежевина Травунија
Травунија у 9. веку
Географија
Континент		Европа
Регија		Балкан
Политика
Облик државе		кнежевина
— Кнез
Историја
Историјско доба		средњи век
— Оснивање		9. век
— Укидање		12. век
Земље претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Византија	Дукља
	Кнежевина Србија	Рашка

Травунија (грч. Τερβουνία; лат. Tribunia) је српска историјска област, која је током раног средњовековног раздобља постојала као посебна удеона кнежевина у склопу српских земаља. Травунска кнежевина је током 9. и 10. века обухватала југоисточне делове данашње Херцеговине, најзападније делове данашње Црне Горе и крајњи јужни део данашње Далмације, укључујући и Конавле. У главне историјске изворе за рану прошлост ове области спадају историографски списи византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита, који је Травунију описао као једну од српских области:

Земља Травуњана и Конављана је једна. Тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба, који су ту живели од оног архонта који је пребегао цару Ираклију из некрштене Србије ... Архонти Травуније увек су били под влашћу архонта Србије.

Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областима додатно потврђују и Анали франачког краљевства у којима је под 822. годином назначено да су Срби народ који држи велики део Далмације (лат. ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem optinere dicitur).

Границе и градови у Травунији

Српске земље у 9. веку

Српске области и градови у 9. и 10. веку

Травунија се простирала од Дубровника до Бока которске. На северозападу се граничила са Захумљем, на југоистоку са Дукљом, док се на североистоку граничила са средишњим областима Кнежевине Србије. У Травунији су се налазили следећи утврђени градови:

• Травунија (данашње Требиње)
• Ормос (данашњи Врм на Требишњици)
• Рисан
• Лукавец
• Зетлив или Затлебље

Прошлост Травуније

Српске земље у 10. веку

Током античког периода, целокупно подручје касније Травуније налазило се у саставу римске провинције Далмације, која је већ током 6. века нашла била изложена упадима Авара и Словена, што је довело до постепеног слабљења, а затим и до готово потпуног слома царске власти у приморксим областима. Најзначајнији талас трајног словенског насељавања догодио се почетком 7. века, када се на тим просторима насељавју Срби, а једна од новостворених српских области била је и Травунија.

У најранијем периоду, жупани Травуније су били непосредно потчињени врховном кнезу (архонту) свих Срба из династије Властимировића, а потом је средином 9. века, у време травунског жупана Белоја и српског кнеза Властимира дошло до брака између Властимирове ћерке и Белојевог сина Крајине, који је потом постао први кнез Травуније. Његови наследници, кнезови Хвалимир и Туђимир, владали су Травунијом током прве половине 10. века.

Након 1018. године, Травунија је заједно са осталим српским областима потпала под врховну византијску власт, али већ око 1034. године дошло је до великог српског устанака на чијем се челу налазио кнез Стефан Војислав, који је након победе над Византијом у бици код Бара (1042), учврстио и проширио власт над Дукљом, Травунијом и Захумљем. Од тог времена, Травунија се налазила у саставу српске државе Војислављевића, која је 1077. године постала прва српска краљевина.

Током 12. века, у приморским областма поново је ојачао византијски утицај, који је потом сузбио велики жупан Стефан Немања (1166-1196). У склопу српске државе Немањића, Травунија се крајем 12. и почетком 13. века налазила под управом Вукана Немањића (1190-1208), а након проглашења краљевине, Травунија је као једна од кључних крунских земаља често помињана у проширеним титулама разних српских владара током 13. и 14. века.

Примери помена Травуније у српским владаским титулама:

• У повељи краља Стефана Радoслава Дубровчанима у титулатури се наводи: "Стефан ... вѣрньі краль всѣхь рашькихь земль и тревуниискиихь ..."
• У повељи краља Стефана Владислава Дубровчанима наводи се: "Стефань Владиславь с помокию Божиовь краль всѣхь рашкихь земль и Диоклитие и Дальмацие и Тровоуние и Захльмѥ ..."

Током 14. и 15. века, Травунија се након распада Српског царства налазила у саставу разних српских удеоних држава, којима су владали Војиновићи (до 1373. године), Балшићи (1373-1377) и Котроманићи (од 1377. године). Када су Косаче створиле Војводство Светог Саве (1448), Травунија је заједно са околним областима ушла у склоп те српске државе, а под турску власт потпала је постепено, током 1470-их и 1480-их година, када је укључена у састав новоствореног Херцеговачког санџака.

Владари Травуније

• Кнежевина Травунија
  • Белоје, жупан Травуније (почетак IX века)
  • Крајина, кнез Травуније (средина IX века)
  • Хвалимир, кнез Травуније (друга половина IX века)
  • Туђимир, кнез Травуније (прва половина X века)
• Травунија у Кнежевини Србији
  • Петар Гојниковић, српски кнез (892—918)
  • Часлав Клонимировић, српски кнез (средина X века)
• Травунија у Захумљу (Хуму)
  • Михајло Вишевић, кнез Захумља (920–940)
• Травунија у саставу Дукљанске државе (од 1019. — до средине XII века)
  • Драгимир, кнез Травуније и Захумља (почетак XI века)
  • Стефан Војислав, кнез Дукље (1034 — око 1050)
  • Михаило Војислављевић, краљ Дукље (око 1050—1081)
  • Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1101)
  • Доброслав II, краљ Дукље (1101—1102, 1102)
  • Михаило Војислављевић, краљ Дукље (1101—1102)
  • Кочапар, краљ Дукље (1102—1103)
  • Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1103—1114)
  • Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1114—1118, 1125—1131)
  • Грубеша, краљ Дукље (1118—1125)
  • Градихна, краљ Дукље (1131—1148)
  • Радослав Градишнић, кнез Дукље (средина XII века)
  • Деса, жупан Дукље, Травуније и Захумља (средина XII века)
  • Грдеша, жупан Травуније (друга половина XII века)
• Травунија у држави Немањића (од друге половине 12. века, до средине 14. века)
  • Мирослав, велики кнез Хумски (друга половина XII века)
  • Растко, жупан Хумски (1191)
  • Тољен, кнез Хумски (крај XII века)
  • Стефан Радослав, кнез Захумља (крај XII и почетак XIII века)
  • Петар, кнез Хумски (почетак XIII века)
  • Тољен II, кнез Хумски (прва половина XIII века)
  • Андрија, велики кнез Хумски (средина XIII века)
  • Богдан, жупан Хумски (средина XIII века)
  • Ђорђе, жупан Хумски (средина XIII века)
  • Радослав, жупан Хумски (средина XIII века)
  • Јелена Анжујска краљица Зете, Травуније, Плава и Поибарја (крај XIII века)
  • Константин Немањић, кнез Захумља (почетак XIV века)
  • Никола, жупан Захумља (прва половина XIV века)
  • Војвода Војин (прва половина XIV века)
• Травунија у саставу Земље Војиновића (1355—1373)
  • Војислав Војиновић, кнез Хумски (око 1355—1363)
  • Никола Алтомановић Војиновић, кнез Хумски (1366—1373)
• Травунија у саставу Босне (1373—1448)
  • Вук Косача (друга половина XIV века)
  • Влатко Вуковић (друга половина XIV века)
  • Сандаљ Хранић Косача, кнез Захумља (1393—1435)
• Травунија у саставу Војводства Светог Саве (Херцеговина)
  • Стефан Вукчић Косача, херцег (1435–1466)
  • Владислав Херцеговић, херцег (1466—1483), син Стефана Вукчића Косаче
  • Влатко Херцеговић, херцег (1466–1483), син Стефана Вукчића Косаче

Извори и литература

Извори

• Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum: Критичко издање и превод (PDF). 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. 
• Kurze, Fridericus, ур. (1895). Annales regni Francorum inde ab a. 741 usque ad a. 829 qui dicuntur Annales Laurissenses maiores et Einhardi. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Hahniani. 
• Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга. 
• Moravcsik, Gyula; Jenkins, Romilly, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska. 
• Острогорски, Георгије; Баришић, Фрањо, ур. (1966). Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт. 
• Scholz, Bernhard Walter; Rogers, Barbara, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. Ann Arbor: University of Michigan Press. 
• Thurn, Hans, ур. (1973). Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum. Berlin-New York: De Gruyter. 
• Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98. 
• Flusin, Bernard; Cheynet, Jean-Claude, ур. (2003). John Scylitzès: Empereurs de Constantinople. Paris: Lethielleux. 
• Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија. 
• Wortley, John, ур. (2010). John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057. New York: Cambridge University Press. 

Литература

• Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126. 
• Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Бубало, Ђорђе (2016). Српска земља и поморска у доба владавине Немањића. 1. Београд: Филип Вишњић. 
• Бубало, Ђорђе (2019). „Територијална компонента краљевске титуле Немањића”. Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића. Београд: САНУ. стр. 245—290. 
• Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт, Службени гласник. 
• Живковић, Тибор (2007) [2002]. Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025) (PDF) (2. изд.). Београд: Чигоја штампа. 
• Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum: Коментар (PDF). 2. Београд-Никшић: Историјски институт; Манастир Острог. 
• Živković, Tibor (2011). „The Origin of the Royal Frankish Annalist's Information about the Serbs in Dalmatia”. Homage to Academician Sima Ćirković. Belgrade: The Institute for History. стр. 381—398. 
• Живковић, Тибор (2013). De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита. Београд: Завод за уџбенике. 
• Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124. 
• Коматина, Предраг (2021). Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена (PDF). Београд: Византолошки институт. 
• Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing. 
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес. 
• Tošić, Đuro (1988). „Rana prošlost Travunije”. Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine. 39: 42—49. 
• Тошић, Ђуро (1991). „Требињски крај у склопу немањићке Србије”. Календар Просвјета за 1992. годину. Сарајево: Српско просвјетно и културно друштво Просвјета. стр. 103—117. 
• Тошић, Ђуро (1998). Требињска област у средњем вијеку. Београд: Историјски институт. 
• Тошић, Ђуро (2003). „Српске приморске земље (Зета и Травунија) у XIII вијеку”. Краљ Владислав и Србија XIII века. Београд: Историјски институт. стр. 63—72. 
• Тошић, Ђуро (2005). „Требињци и Захумљани у средњовјековном Котору”. Истраживања: Филозофски факултет у Новом Саду. 16: 221—227. 
• Тошић, Ђуро: Средњовјековна жупа Требиње (историјско-географско-топографски осврт), Прилози. Историјски институт Сарајево 24, 25/26 (1990) 65-101.
• Тошић, Ђуро: Сточарство у средњовјековној требињској области, у: Историјски гласник, 1-2 (1995): 37-50.
• Тошић, Ђуро: Управа и судство у средњовјековној жупи Требиње, у: Историјски гласник, 1-2 (1996): 7-17.
• Тошић, Ђуро: Средњовјековни живот у требињској области: феудална средина на примјеру једне регије, у: Настава историје, III/6 (1997): 34–39.
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. 
• Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије. Београд: Народно дело. 
• Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 

Спољашње везе

• Политика (2018): Предраг Коматина: Досељавање Срба на Балканско полуострво
• Политика (2018): Предраг Коматина: Срби од VII до X века