Захумље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кнежевина Захумље
Dalmatian principalities, 9th century.png
Захумље у 9. веку
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Политика
Облик државе Кнежевина
 — Кнез
Историја
Историјско доба Средњи век
 — Оснивање 9. век
 — Укидање 12. век
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Simple Labarum.svg Византија Дукља Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
Central and Eastern Europe around 950 AD.png Кнежевина Србија Рашка Serbia under Stefan Nemanja and Stefan the First-Crowned.jpg
Распрострањеност хришћанских храмова у средњовековној Босни и Захумљу

Захумље или Хум, односно Хумска земља (лат. Chulmia) је назив за српску средњовековну област и државу (кнежевину) која је обухватала знатне делове горње (јужне) Далмације, приближно од реке Неретве до града Дубровника, са припадајућим залеђем и острвима.[1][2][3]

Захумљани који сада тамо живе су Срби, који потичу од времена онога архонта који је побегао цару Ираклију.

— Константин Порфирогенит VII, „О управљању царством“


Порфирогенит такође пише да су Срби у 7. веку населили и друге делове јужне Далмације, укључујући и две суседне области: Травунију и Неретљанску кнежевину. Тадашњи опсег српског етничког простора у приморским областма потврђују и вести франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим Аналима франачког краљевства (лат. Annales Regni Francorum) забележио, под 822. годином,[4] да су Срби народ који држи велики део Далмације (ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).[5]

Историја[уреди]

Најстарији познати владар Захумља био је Михајло Вишевић (910—950) који је у име Византије освојио град Сипонто на Апенинском полуострву.

Каснији владари Захумља потичу од кнеза Завиде чији су синови били Стефан Немања, Тихомир, Страцимир и Мирослав. Захумље је дато Мирославу. Као кнез Захумља (1168—1171), оженио се са сестром бана Кулина. Затим следи Тољен и Тољен II, кнез северног Захумља. 1239. године Никола, жупан Захумља се оженио 1338. Катарином Котроманић. Петар је био кнез Захумља (1198—1227) и кнез града Сплита (1222—1225). Андрија је следио као кнез Приморија и кнез Јужног Захумља 1250. Затим Богдан, жупан Захумља од 1249. до 1252. године, који је владао заједно са Радославом 1249. Стјепан Константин је био кнез Захумља и наследник српског престола 1323. Угљеша Мрњавчевић, потомак српске куће Мрњавчевића је владао Захумљем од 1370. до своје смрти, 1404. године. Сандаљ Хранић Косача, кнез Захумља и један од Војвода Светог Саве је постао Велики Војвода Босне до своје смрти 1435. Следио га је Стефан Вукчић Косача за Великог Војводу и кнеза Захумља до његове смрти 1466.

Видјети још[уреди]

Референце[уреди]

Српске области и градови у 9. и 10. веку

Извори и литература[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]