Мужинац

Координате: 43° 42′ 22″ С; 21° 51′ 06″ И / 43.706166° С; 21.851666° И / 43.706166; 21.851666
Са Википедије, слободне енциклопедије
Мужинац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаСокобања
Становништво
 — 2011.459
Географске карактеристике
Координате43° 42′ 22″ С; 21° 51′ 06″ И / 43.706166° С; 21.851666° И / 43.706166; 21.851666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина494 m
Мужинац на карти Србије
Мужинац
Мужинац
Мужинац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаZA

Мужинац је насеље у Србији у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 459 становника (према попису из 1991. било је 643 становника).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мужинац живи 415 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,5 година (49,9 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 120 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 922
1953. 922
1961. 895
1971. 835
1981. 762
1991. 643 622
2002. 459 480
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
456 99,34%
Мађари
  
1 0,21%
Македонци
  
1 0,21%
непознато
  
1 0,21%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]