Зајечарски управни округ
| Зајечарски управни округ | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Србија |
| Регион | Јужна и источна Србија |
| Историјске области | Тимочка крајина, Буџак, Ртањ, Црна Река |
| Админ. центар | Зајечар |
| Површина | 3.623 km2 |
| Становништво | 2011. |
| — број ст. | 119.967 |
| — густина ст. | 33,11 ст./km2 |
| Позивни број | +381 (0)19 |
| Општине и градови | 4 Бољевац Град Зајечар Књажевац Сокобања |
| Број насеља | 173 (5 градских и 168 сеоска) |
| Званични веб-сајт | |
Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Укупно има 119.967 становника (Попис 2011). Седиште округа је град Зајечар.
Територијална организација[уреди | уреди извор]
Зајечарски управни округ чини један град и три општине:
| Грб | Општина/град | Седиште | Површина (km²) | Становништво (2011) | Број насеља |
|---|---|---|---|---|---|
 |
Зајечар | Зајечар | 1.069 | 59.461 | 42 |
 |
Бољевац | Бољевац | 828 | 12.994 | 20 |
 |
Књажевац | Књажевац | 1.202 | 31.491 | 86 |
 |
Сокобања | Сокобања | 525 | 16.021 | 25 |
| Извор: Републички завод за статистику[1] | |||||
Култура и привреда[уреди | уреди извор]
Феликс Ромулијана (Галеријева палата) у Гамзиграду, била је престоница римског императора Гаја Галерија Валерија Максимилијана, с краја III и почетком IV века. Гамзиград се на основу откривеног материјала сврстава у ред најрепрезентативнијих римских градова на Балкану. Ту је пронађена бројна историјска грађа (накит, новац, алатке, оружје) као сведочанство о великој цивилизацији на овим просторима. Привредни развој града Зајечара кретао се од занатске и полуиндустријске прераде пољопривредних производа и експлоатације угљеног богатства.
Демографија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Општине и региони у Републици Србији 2021. Републички завод за статистику, Београд 2021, приступљено 20. децембра 2022.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
