Надија Али

С Википедије, слободне енциклопедије
Надија Али
Лични подаци
Пуно имеНадија Али
Датум рођења(1980-08-03)3. август 1980. (43 год.)
Место рођењаТриполи, Либија
ПребивалиштеКвинс, Њујорк
Занимањекантауторка
Музички рад
Активни период2001—данас
Жанр
Инструментивокал
Издавачке куће
  • Smile in Bed
  • Armada
  • Strictly Rhythm
Остало
Повезани чланци
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Надија Али (урд. نادیہ علی‎, Триполи, 3. август, 1980) је пакистанско-америчка кантауторка, која живи и ради у Њујорку. Постала је позната током 2001. године као прва жена и текстописац бенда iiO, након што је њихов дебитански сингл Rapture досегао до другог места музичке листе синглова у Великој Британији.[1] Сингл се такође нашао на листама више држава у Европи.[2] Сингл групе iiO под називом Is It Love? нашао се на првом месту Билбордове денс листе.[3]

Након што је 2005. године започела соло каријеру, Али је постала вокал електронске денс музике. Свој дебитански албум под називом Embers објавила је 2009. године. Три сингла са албума доспела су у првих десет Билбордове музичке денс листе, укључујући сингл Love Story, који је био на првом месту.[4][5][6]

Године 2010. Али је објавила ремикс албум под називом Queen of Clubs Trilogy како би обележила деценију певачке каријере. Сингл Rapture поново је објављен и доживео је велики успех на музичким листама широм Европе.[7] Године 2011. објавила је сингл Pressure који је био нарочито популаран међу клупском музиком, а за њега награђена је Међународном денс музичком наградом.[8] Године 2012. објавила је сингл Must Be the Love, а 2017. песму Almost Home која је била на четвртој позицији Билбордове листе Dance/Mix Show Airplay и добила номинацију за Јуно награду.[9][10]

Нови правац и звук представила је 2018. године у оквиру експерименталног пројекта под називом HYLLS, променивши правац из електронске музике ка инди поп жанру.[11][12]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Младост и почеци у групи iiO[уреди | уреди извор]

Надија Али рођена је у Триполију, а њени родитељи су пакистанског и либијског порекла.[13][14] Заједно са породицом преселила се у Њујорк када је имала пет година, а одрасла је у Квинсу.[15][16]

Када је имала седамнаест година, почека је да ради у представништву фирме Версаче. Колега из фирме упознао ју је са музичким продуцентом Маркусом Мосером, који је тражио певачицу, која би сарађивала са њим на његовим продукцијама у Немачкој.[17] Али је пристала и радила на текстовима песама, као и на вокалима.[18] Њена прва песма био је сингл Rapture, који је написала за 30 минута.[19] Демо песма први пут је изведена у њујоршком клубу Твило 2001. године, а подршку је добила од диск џокеја Пете Тонга, који је свирао демо у својој емисији на Би-Би-Си радију 1. Песма је након тога постала омиљена на Ибици, након што су је подржали и извели многи утицајни диск-џокеји.[20] Rapture је званично објављен крајем 2001. године под окриљем издавачке куће Ministry of Sound, а сингл је постигао велики комерцијални успех, био је на другом месту листе синглова у Великој Британији, на Билбордовој денс листи и на музичким листама широм Европе.[1][2][3] Након успеха песме Rapture Али је основала музичку групу iiO.[21][2] Група је имала турнеје по свету и објавила још неколико синглова, укључујући At the End, Runaway, Smooth и Kiss You. Њихов први студијски албум под називом Poetica објављен је 2005. године.[4] Током 2005. Али је напустила групу и започела соло каријеру, док је Монсер наставио рад са материјалом групе iiO. Најистакнутија издања групе укључују сингл из 2006. године под називом s It Love? који је био на првом месту Билбордове денс листе, ремикс албум из 2007. године под називом Reconstruction Time: The Best Of iiO Remixed и студијски албум Exit 110.[4][3][4]

2006—2009: Embers[уреди | уреди извор]

Надија током наступа у Бостону, 2006. године.

Али је започела да ради на свом дебитанском соло албуму убрзо након што је напустила групу iiO. Њено прво издање био је сингл под називом Who is Watching?, који је снимила у сарадњи са холандским диск џокејом Армином ван Буреном, а он се нашао на његовом албуму Shivers.[22] Након тога објавила је песму Something to Lose 2006. године, дует са певачицом Роско, коју је објавила издавачка кућа Ultra records.[23][24]

У јуну 2008. године објавила је сингл Crash and Burn, први са њеног соло албума. Сингл је постао клупски хит и нашао се на шестом месту Билбордове листе Хот денс.[5] Други албумски сингл под називом Love Story објавила је у фебруару 2009. године, а он се такође нашао на Билбордовој денс листи у априлу 2009. године и новинован је за Најбољи прогресив/хаус сингл 2010. године на Међународним денс музичким наградама.[6][25] У МТВ емисији Iggy представљена је у марту 2009. године, где је снимила три уживо записа, када је изводила песме Rapture, Crash and Burn и Love Story.[26] Трећи албумски сингл под називом Fine Print, Али је објавила у јулу 2009. године и тако најавила њен дебитански соло албум Embers.[27] Сингл Fine Print био је на четвртој позицији Билбордове денс музичке листе.[28] Embers је објављен у септембру 2009. године за Надијину музичку кућу, Smile in Bed Records.[29] Албум је добио углавном позитивне критике од стране публике и музичких критичара. Критичар Чејс Гран са сајта about.com назвао је албум добрим, са импресивним песмама.[30] Гаил Наваро из магазина Racket похвалила је Надију због њених текстова.[31][32][33] Али је након тога објавила две песме 2009. године, Better Run са диск-џокејом Токадиском, која је изашла на његовом албуму TOCA 128.0 FM и песму 12 Wives In Tehran са Сержом Девантом, која се нашла на његовом албуму Wanderer.[34][35]

2010—2011: Queen of Clubs Trilogy[уреди | уреди извор]

Надијино прво издање 2010. године била је песма Try, коју је снимила у сарадњи са немачким продуцентом Шилером и она је изабрана као водећи сингл за албум Atemlos, а спот за песму премијерно је представљен на Јутјубу у фебруару 2010. године.[36] У априлу 2010. године Али је објавила Fantasy, четврти сингл са албума Embers. Песма је изабрана као албумски сингл од стране њених фанова, након гласања на Фејсбуку.[29] За песму Fantasy одрађен је и спот, а она се нашла на Надијином ремикс албуму Queen of Clubs Trilogy: The Best of Nadia Ali Remixed. Албум се састоји од три издања: Ruby Edition (август 2010.), Onyx Edition (октобар 2010.) и Diamond Edition (децембар 2010.). На песмама које су се нашле на албуму, Надија је сарађивала са Армином ван Буреном, Авичијем и Гаретом Емеријем, као и са другим диск-џокејима и музичким продуцентима.[37]

Чињеница је да електронска музика углавном доминира међу мушкарцима. Чини се да се жене у њој истичу много више, ако су вођене. Верујем да је све могуће уз напоран рад.

– Надија Али[38]

МТВ је Надију описао као „једну од краљица електронске и денс музике”.[39] Забележено је да је Надија непогрешиви глас денс музике и наводи се да је обогатила и оживела тај музички жанр.[40][41] Певачица је током каријере често сарађивала са диск-џокејима, који су је подржавали и правили ремиксе њених песама.[29][42][38][43] У децембру 2010. године добила је прву номинацију за Греми награду, када је ремикс Моргана Пејџа, Надијине песме Fantasy номинован у категорији „Најбољи музички ремикси песама”.[44] Надијина прва песма са бендом iiO, под називом Rapture објављена је као сингл на албуму Queen of Clubs Trilogy, са ремиксима Тристана Гарнера, Гарета Емерија и Авиција. Нови спот за песму објављен је 24. јануара 2001. године.[45] Након тога, песма Rapture нашла се на трећем месту Топ 100 листе Румуније, као и на листама многих других европских држава.[7]

Надија Али током наступа у Пољској

Током 2010. године објављене су многе Надијине песме, на којима је сарађивала са многобројим диск-џокејима и музичким продуцентима, укључујући песму That Day, снимљену у сарадњи за Дрезредном. Велики број Надијиних песама нашао се на компилацијским албумима. Наредно издање под називом The Notice објављено је 13. јула 2010. године.[46] Надија се појавила на песми Feels So Good, која се нашла на албуму Mirage, Армина ван Бурена. Feels So Good изашла је као пети албумски сингл, а песма је изгласана у категорији за „Најбољу тренс нумеру” на 27. Међународним денс музичким наградама.[8][47]

Током 2011. године Али је најавила да ће сарађивати са неколико диск-џокеја и продуцената. Први од њих биио је дуо Sultan & Ned Shepard, са којима је снимила песму Call My Name, а она је објављена 9. фебруара 2011. године. Песма је доживела велики клупски успех, била је на петој позицији Билбордове денс клуб музичке листе.[48] Друга песма, под називом Pressure, коју је Надија снимила са Старкилерсом и Алексом Кењијем објављена је 15. фебруара 2011. године под окриљем издавачке куће Spinnin' Records.[49] Шведски диск-џокеј Алесо одрадио је ремикс песме Pressure, она је постао клупски хит и добила позитивне критике од многих познатих диск-џокеја и музичара као што су Армин ван Бурен, Тијесто, Swedish House Mafia и Калвин Харис. Песма је изгласана за Најбољу прогресив хаус нумеру на 27. Међународној денс музичкој додели награда.[8][50]

у априлу 2011. године, група iiO објавила је студијски албум под називом Exit 110, на којем је Надија учествовала као вокалисткиња. Дана 23. маја 2011. године успоставила је сарадњу са Алексом Сезом на песми Free To Go.[51] Сарађивала је са Сандером ван Думом на његовом другом студијском албуму под називом Eleve11, на песми Rolling the Dice.[52] Након тога сарађивала је са дуом Spencer & Hill на песми Believe It, која је објављена 3. октобра 2011. године под окриљем издавачке куће Wall Recordings.[53] Надија је још једном сарађивала са Старкилерсом, овога пута на синглу Keep It Coming, који је објавила издавачка кућа Spinnin' Records, 26. децембра 2011. године, а он се нашао на првом месту музичке листе веб-сајта beatport.com.[54]

2012—2017[уреди | уреди извор]

Надија током наступа у Вашингтону 2011. године.

Од фебруара 2010. године Надија је почела рад на другом студијском албуму.[29] Видео спот за водећи сингл под називом When It Rains, објављен је у августу 2011. године.[55] У мају 2012. године Надија је најавила да се сели у Лос Анђелес јер је имала потребу за променом, након што је 26 година провела у Њујорку.[56][57] Њена прва песма објављена 2012. године била је This Is Your Life, уједно и четврти сингл са албума On the Edge, шведског диск-џокеја EDX-a.[58] Након тога снимила је песму Carry Me у сарадњи са Морганом Пејџом, што је уједно био и четврти сингл са његовог албума In the Air.[59] Надијино наредно издање била је песма Must Be the Love, водећи сингл са албума A Song Across Wires], музичара BT.[60][61]

У децембру 2012. Надија је објавила да је верена, а удала се у октобру 2013. године.[62][63] У јануару 2014. године Надија је обрадила песму Roxanne енглеске рок групе The Police и објавила је на интернету за бесплатно преузимање.[64] У септембру 2015. године објавила је сингл All In My Head, на којем је гостовао музичар PANG!.[65] У јулу 2017. године након две године паузе од музике, Надија се вратила са песмом Almost Home, коју је снимила у сарадњи са дуом Sultan & Shepard и музичарем ИРО. Песма је била на четвртој позицији Билбордове денс/микс листе.[9][66] Almost Home номинована је за Денс издање 2018. године на Јуно додели награда.[10]

2018—данас[уреди | уреди извор]

Надија је најавила покретање музичког пројекта под називом HYLLS са новим звуком и режијом, који је објављивао по једну песму месечно током 2018. године.[67][68] На овом пројету, Надија је променила жанр, из електронске музике ка инди поп жанру.[11][12][69] Певачица је истакла да је овај пројекат био експерименталан и потпуно другачији од претходних, због чега је одлучила да га не назове њеним именом.[12] На овом пројекту сарађивала је са неколико цењених музичких продуцената, који су одлучили да остану анонимни.[70] Први сингл са пројекта, под називом All Over The Place објављен је у јануару 2018. године, а други, Linger је обрада песме музичке групе The Cranberries и објављен је 16. фебруара исте године.[12][68] Трећи сингл под називом Chance објављен је 24. марта 2018. године.

Музички стил и утицаји[уреди | уреди извор]

Надија је најпознатија по својим карактеристичним гласовним и вокалним способностима.[31][40][71] Рема Кумари из МОБО-а описала је Надијин рад као „мајсторски, уоквирен еуфоријом и мелахолнијом”.[40] Песме са албума Embers упоређиване су са песмама Мадоне, а магазин Билборд је похвалио њен глас.[31][41][71]

На Надију је утицала електрична музика, а музички таленат приписује свом источном пореклу и васпитању у Квинсу.[21][33] Као највеће утицаје навела је алтернативни рок, традиционалну музику и пакистанску музику.[19][21] Неки од музичара који су имали утицају на њу су Стиви Никс, Мадона, Нусрат Фатех Али Кан, Бони и бенд Sade.[17][19][32] Њен дебитански албум окарактерисан је као спој елетронике, акустичке и блискоисточне мелодије.[30] Похваљена је због текстова у којима је описивала лична искуства са људима, као и због упечатљивог акорда.[31] Након неколико година паузе, направила је музички пројекат под називом HYLLS у којем је задржала свој стил, а променила жанр ка инди звуку, због чега је упоређена са инди поп бендом The xx.[11][12][69]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Листа албума
Назив Детаљи Извор(и)
Embers
  • Датум објављивања: 15. септембар 2009.
  • Издавачка кућа: Smile in Bed
  • Формат: ЦД, дигитално преузимање
 [72]
Once
(пројекат HYLLS)
  • Датум објављивања: 7. мај 2019.
  • Издавачка кућа: самостално издање
  • Формат: ЦД, дигитално преузимање
 [73]

Ремикс албуми[уреди | уреди извор]

Листа албума
Назив Детаљи Извор(и)
Queen of Clubs Trilogy: Ruby Edition
  • Датум објављивања: 31. август 2010.
  • Издавачка кућа: Smile in Bed
  • Формат: дигитално преузимање
 [37]
Queen of Clubs Trilogy: Onyx Edition
  • Датум објављивања: 28. октобар 2010.
  • Издавачка кућа: Smile in Bed
  • Формат: дигитално преузимање
Queen of Clubs Trilogy: Diamond Edition
  • Датум објављивања: 21. децембар 2010.
  • Издавачка кућа: Smile in Bed
  • Формат: дигитално преузимање

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Година Номиновани/рад Награда Резултат
2011 Love Story (Sultan and Ned Shepard ремикс) Најбоља прогресив/хаус песма на 25. Међународној додели денс музичких награда Номинација
2011 Fantasy (Morgan Page Remix) Најбољи ремикс на 53. додели Греми награда Номинација
2012 Feels So Good Најбоља тренс песма на 27. Међународној додели денс музичких награда Освојено
Pressure (Алесо ремикс) Најбоља прогресив песма на 27. Међународној додели денс музичких награда Освојено
2018 Almost Home Денс издање године на Јуно додели награда Номинација

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „UK Charts > iiO”. UK Singles Chart. The Official UK Charts Company. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  2. ^ а б в „iiO Biography & Awards”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 6. 6. 2011. 
  3. ^ а б в „iiO- singles”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 7. 5. 2011. 
  4. ^ а б в г „iiO – Albums”. Billboard. Prometheus Global Media. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  5. ^ а б „Dance Club Play Chart”. Billboard. Prometheus Global Media. 18. 10. 2008. Приступљено 28. 4. 2011. 
  6. ^ а б „Dance Club Play Chart”. Billboard.com. Prometheus Global Media. 25. 4. 2009. Приступљено 28. 4. 2011. 
  7. ^ а б Chart Positions for Nadia Ali – "Rapture":
  8. ^ а б в „27th International Dance Music Awards – Winter Music Conference 2012 – WMC 2012”. International Dance Music Awards. Winter Music Conference. Архивирано из оригинала 29. 1. 2012. г. Приступљено 1. 2. 2012. 
  9. ^ а б „Nadia Ali Chart History - Dance/Mix Show Airplay”. Billboard. Billboard-Hollywood Reporter Media Group. Приступљено 28. 1. 2018. 
  10. ^ а б Murphy, Sarah (6. 2. 2018). „Juno Awards Reveal 2018 Nominees”. Exclaim!. Приступљено 8. 2. 2018. 
  11. ^ а б в „ICYMI: Floes, BRÍET, Courtney Marie Andrews, & more”. PressPlayOk. 1. 2. 2018. Архивирано из оригинала 07. 02. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  12. ^ а б в г д Damoui, Yasmin (28. 1. 2018). „EXCLUSIVE PREMIERE: Nadia Ali Steps Out of the Nightclub & Into the Spotlight with New Project, HYLLS”. Ones To Watch. Архивирано из оригинала 7. 2. 2018. г. Приступљено 18. 2. 2018. 
  13. ^ „Nadia Ali”. Discogs. Приступљено 13. 7. 2018. 
  14. ^ Samantha (10. 11. 2010). „Q&A with dance music diva Nadia Ali: "I was a rebellious little teenage girl"”. MTV Desi. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 13. 7. 2018. 
  15. ^ „Nadia Ali talks about new album”. Submerge Magazine. Приступљено 13. 7. 2018. 
  16. ^ Imran Siddiqui (interviewer) (21. 9. 2006). Nadia Ali interview (Television Production). United States: Voice of America. Приступљено 1. 6. 2011. 
  17. ^ а б „Behind the Voice: Nadia Ali”. Armada Music. 16. 7. 2010. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 26. 5. 2011. 
  18. ^ Warner, Jennifer. „Welcome to DJ Fix”. DJ Fix. Архивирано из оригинала 9. 6. 2011. г. Приступљено 9. 6. 2011. 
  19. ^ а б в Ali, Nadia (12. 11. 2009). „The Rapturous Voice of iiO – Nadia Ali”. Hump Day Crew (интервју). Интервју са Adz. Melbourne, Australia: Joy 94.9. 
  20. ^ „Interview with Markus Moser, one half of dance duo iio (UK Top 5)”. Hit Quarters. 15. 5. 2003. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 7. 10. 2011. 
  21. ^ а б в „Nadia Ali interview”. Pro Motion. The Brad LeBeau Co. Inc. 12. 8. 2009. Архивирано из оригинала 31. 5. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  22. ^ „Shivers – Armin van Buuren”. Allmusic. Rovi Corporation. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  23. ^ „Release Yourself, Vol. 5 – Roger Sanchez”. Allmusic. Rovi Corporation. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  24. ^ „Dubai – Sharam”. Allmusic. Rovi Corporation. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  25. ^ „Winter Music Conference 2010 – WMC 2010 – IDMA's – 2009 IDMA Nominees and Winners FOR 2010”. International Dance Music Awards. Winter Music Conference. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  26. ^ Samantha (16. 9. 2009). „Nadia Ali's New Album Embers”. MTV Iggy. MTV Networks. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  27. ^ Stern, Bradley (1. 7. 2009). „Nadia Ali prepares release of new single, album”. muumuse. Архивирано из оригинала 03. 06. 2011. г. Приступљено 3. 6. 2011. 
  28. ^ „Dance Club Play Chart”. Billboard. Prometheus Global Media. 24. 10. 2009. Приступљено 28. 4. 2011. 
  29. ^ а б в г Stern, Bradley (17. 2. 2010). „Interview with Nadia Ali”. muumuse. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 28. 4. 2011. 
  30. ^ а б Gran, Chase. „Nadia Ali – 'Embers'”. About.com. The New York Times Company. Архивирано из оригинала 31. 5. 2011. г. Приступљено 28. 4. 2011. 
  31. ^ а б в г Navarro, Gail (5. 12. 2009). „Nadia Ali – 'Embers' – CD Review”. Racket Magazine. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 28. 4. 2011. 
  32. ^ а б Murphy, Dan (2. 10. 2009). „Nadia Ali – A Love Story”. Same Same. Архивирано из оригинала 1. 6. 2011. г. Приступљено 1. 6. 2011. 
  33. ^ а б „Beatsmedia interviews Nadia Ali”. Beatsmedia. 4. 7. 2010. Архивирано из оригинала 31. 5. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  34. ^ „Toca 128.0 FM – Tocadisco”. Allmusic. Rovi Corporation. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  35. ^ „Wanderer – Serge Devant”. Allmusic. Rovi Corporation. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  36. ^ Stern, Bradley (19. 2. 2010). „Schiller ft. Nadia Ali: Try (Video Premiere)”. muumuse. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  37. ^ а б Albums in the Queen of Clubs Trilogy: The Best of Nadia Ali Remixed:
    • Queen of Clubs Trilogy: Ruby Edition (Liner Notes). Nadia Ali. Smile in Bed Records. 2010. 
    • Queen of Clubs Trilogy: Onyx Edition (Liner Notes). Nadia Ali. Smile in Bed Records. 2010. 
    • Queen of Clubs Trilogy: Diamond Edition (Liner Notes). Nadia Ali. Smile in Bed Records. 2010. 
  38. ^ а б Richards, Lola (8. 1. 2010). „Nadia Ali: interview Article”. Hipster Overkill. Архивирано из оригинала 31. 5. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  39. ^ Bhansali, Akshay (4. 2. 2011). „Nadia Ali stunned by 'Fantasy' Grammy Nomination”. MTV. MTV Networks. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2011. 
  40. ^ а б в Jadeja, Reema Kumari (28. 12. 2010). „MOBO Exclusive: Nadia Ali – Empress of the Empire”. MOBO. MOBO Organisation. Архивирано из оригинала 31. 5. 2011. г. Приступљено 26. 5. 2011. 
  41. ^ а б Mason, Kerri (1. 4. 2011). „Sultan & Ned Shepard featuring Nadia Ali, "Call My Name"”. Billboard. Prometheus Global Media. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 6. 9. 2011. 
  42. ^ „Nadia Ali: The Voice”. Real Detroit Weekly. 13. 6. 2012. Архивирано из оригинала 15. 8. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  43. ^ „'Rapture' singer Nadia Ali in the city”. Times of India. 1. 6. 2011. Архивирано из оригинала 03. 06. 2011. г. Приступљено 3. 6. 2011. 
  44. ^ „Best Remixed Recording, Non-Classical – Nominees and Winners”. National Academy of Recording Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  45. ^ „Nadia Ali – Rapture music video”. Armada Music. 25. 1. 2011. Архивирано из оригинала 02. 06. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  46. ^ Stern, Bradley (13. 7. 2010). „Nadia Ali and Chris Reece – The Notice (video premiere)”. muumuse. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  47. ^ „Armin van Buuren feat. Nadia Ali – Feels So Good”. Armada Music. 19. 6. 2011. Архивирано из оригинала 22. 06. 2011. г. Приступљено 22. 6. 2011. 
  48. ^ „Dance Club Play Chart”. Billboard. Prometheus Global Media. 30. 4. 2011. Приступљено 28. 4. 2011. 
  49. ^ „Nadia Ali, Starkillers & Alex Kenji – Pressure (Original Mix)”. Spinnin'. 15. 2. 2011. Приступљено 6. 6. 2011. 
  50. ^ Veevers, Brandon (19. 10. 2011). „Nadia Ali, Starkillers & Alex Kenji Release Some Pressure”. Entertainment Focus. Архивирано из оригинала 24. 10. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2011. 
  51. ^ „Alex Sayz feat. Nadia Ali – Free to Go”. Armada Music. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 06. 06. 2011. г. Приступљено 6. 6. 2011. 
  52. ^ „Sander van Doorn unveils new artist album”. inthemix. 16. 8. 2011. Архивирано из оригинала 28. 9. 2012. г. Приступљено 19. 8. 2011. 
  53. ^ „Spencer & Hill & Nadia Ali – "Believe It" (Club Mix) (Exclusive Preview)”. Spinnin'. 23. 9. 2011. Приступљено 23. 9. 2011. 
  54. ^ „Starkillers & Nadia Ali – Keep It Coming [Teaser]”. Spinnin'. 14. 12. 2011. Приступљено 10. 2. 2012. 
  55. ^ „Nadia Ali – "When it Rains" Official Music Video”. Smile in Bed. 19. 8. 2010. Приступљено 19. 8. 2011. 
  56. ^ „All the World's a Stage”. SubMerge Magazine. 23. 5. 2012. Архивирано из оригинала 15. 08. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  57. ^ „Strictly News – Interview with Nadia Ali”. Strictly Rhythm. Архивирано из оригинала 15. 8. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2012. 
  58. ^ „EDX – On The Edge”. Armada Music. 29. 1. 2012. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 26. 5. 2011. 
  59. ^ Norman, Ben. „Morgan Page – 'In the Air' CD Review”. About.com. The New York Times Company. Архивирано из оригинала 11. 3. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2012. 
  60. ^ Rosado, Nicola (11. 4. 2012). „Nadia Ali In Early Stages Of Phoenix Album”. MTV. MTV Networks. Архивирано из оригинала 13. 04. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2012. 
  61. ^ „Armada Music signs new BT album”. Armada Music. 1. 5. 2012. Архивирано из оригинала 22. 05. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2012. 
  62. ^ Matt Christensen (Director) (21. 2. 2013). Live at Sutra Nightclub December 2012 – Nadia Ali (YouTube Video). Orange County, California: Hashtag Management. Приступљено 2. 4. 2013. 
  63. ^ Nadia Ali **Live** V-Live Saturday January 21st (YouTube Video). Los Angeles, California: Google Hangouts. 17. 12. 2013. Приступљено 14. 1. 2014. 
  64. ^ Bennett, Josh (13. 1. 2014). „Premiere: Nadia Ali – Roxanne”. Less Than 3. Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  65. ^ Spada, Andew (септембар 2015). „DA Premiere: Nadia Ali & PANG! – All In My Head (Original Mix)”. Dancing Astronaut. Архивирано из оригинала 28. 09. 2015. г. Приступљено 28. 9. 2015. 
  66. ^ Chrys, Kassi (19. 7. 2017). „Sultan + Shepard Ft. Nadia Ali & IRO – Almost Home [Exclusive]”. Dancing Astronaut. Архивирано из оригинала 04. 08. 2017. г. Приступљено 4. 8. 2017. 
  67. ^ C, Joey (18. 1. 2018). „Nadia Ali Launches New Project Called HYLLS”. Kiss FM 93.1. PopCrush Network, Townsquare Media Inc. Архивирано из оригинала 27. 01. 2018. г. Приступљено 27. 1. 2018. 
  68. ^ а б Trew, Tyler (26. 1. 2018). „HYLLS – All Over The Place (TMN Premiere)”. The Music Ninja. The Music Ninja. Архивирано из оригинала 28. 1. 2018. г. Приступљено 28. 1. 2018. 
  69. ^ а б Buckley, Mark (28. 1. 2018). „The Weekly Round Up 28-01-2018”. Electronic North. Архивирано из оригинала 7. 2. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018. 
  70. ^ Roumeliotis, Tina (1. 2. 2018). „[Pick of the Week] HYLLS – "All Over the Place"”. The Daily Listening. Приступљено 8. 2. 2018. 
  71. ^ а б Stern, Bradley (12. 2. 2009). „Nadia Ali – Love Story”. muumuse. Архивирано из оригинала 31. 05. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011. 
  72. ^ „Embers by Nadia Ali”. iTunes. Приступљено 1. 7. 2011. 
  73. ^ „Once by HYLLS”. iTunes. Приступљено 7. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Надија Али на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надија_Али&oldid=26643161”