Назарио Сауро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Назарио Сауро
Trieste Riva Nazario Sauro monumento Nazario Sauro 28082014 112.jpg
Датум рођења(1880-09-20)20. септембар 1880.
Место рођењаКопар
 Аустријско приморје
Датум смрти10. август 1916.(1916-08-10) (35 год.)
Место смртиПула
 Аустријско приморје

Назарио Сауро (Копар, 20. септембар 1880Пула, 10. август 1916) је био репрезентативни италијански иридентиста и један од савјетника Бенита Мусолинија (1908 - 1916)[1], који је погубљен за велеиздају од Аустроугарске.

Живот[уреди]

Рођен је у Копру у тадашњем Аустријском приморју. Почео је веома млад, активност морнара,и већ са двадесет година постао је капетан теретног брода. Веслачки клуб Либертас у Копру чији је члан био и Назарио Сауро,постаће тих година право иредентистичко легло.

Ратни идеали[уреди]

Касније, у 1910 години, запослио се у фирми чији бродови су повезивали луке Истре и Далмације са пристаништем Сан Ђорђо ди Ногаре код Удина. Назарио Сауро промовише уједињење Истре у Краљевину Италију. Без обзира што сеКопар у то време налази у саставу Аустријског приморја, многи од агитатора и иредентиста из Истре се добровољно уписују у италијанску краљевску војску. Неки су заробљени и објешени као издајници од стране Аустријанаца.

Завјереник на страни Албанаца[уреди]

Између 1908 и 1913 године , Назарио Сауро интензивно испоручује илегалне пошиљке и велике количине оружја и муниције побуњеницима у Албанији. У тим годинама, много албанских избјеглица похрлило је у Трст. Због посебног географског и политичког положаја, Трст је постао мјесто окупљања свих агитатора и иредентиста. За потребе тајних транспорта набављају мали једрењак под називом „Тацит“. У Албанским иридентистима Бенито Мусолини и Сауро налазе најпоузданије сараднике у плановима уништења Јужних Словена.

Hа ратним мисијама[уреди]

Пред почетак Првог свјетског рата , Назарио Сауро је отишао у Венецију. Када се 1915 Италија придружила Антанти 1915, ступио је у [[Краљевина Италија| италијанску] морнарицу. У 14 мјесеци рада, Сауро је обавио преко шездесет мисија. На почетку је био запослен као пилот на малим торпедним чамцима у брзим акцијама. Убрзо почиње да руководи постављањем мина уз обале Истре , Далмације,и стварањем барикада пред аустријским лукама или обалним путевима. У том периоду у са сарадницима направио је детаљне мапе планинских предјела сјеверне Албаније, и планинског предјела сјеверне Црне Горе са тромеђом према планинским пределима Босне и Херцеговине. У јуну 1916, унапређен је у потпуковника , и награђен сребрном медаљом.

Последња мисија[уреди]

Назарио Сауро је 30. јула, 1916 иcловио из Венеције на подморници , да изврше саботажу и спроведу рацију у тада угарској луци Ријеци. Приликом уласка подморнице у Кварнерски залив подморница је ударила у стијену. Посаду је пресрео аустроугарски разарач „Сателит“, cви cу ухапшени и затворени. Назарио Сауро је препознат и за његов претходни чин издаје стављен пред војни cуд у Пули. Осуђен је на смрт вјешањем.

Херој Италије[уреди]

Назариа Сауро је остао упамћен као херој Италије и покрета рођења албанске националне свијести и независности [2],Историја Албаније. [3],Амбасада Италије у Тирани,културно историјска сјећања 1912-2012]</ref>. Ексхумација и пренос тела Назариа Саура с војног гробљa из Пуле 9. марта 1947 координирало је удружење италијанских партизана из Пуле. Назарио Сауро почива у храму на Лиду у Венецији. Два брода италијанске морнарице су названа у његову част: Разарач " Назарио Сауро“, изграђен 1926, потонуо 1941. Подморница“ Назарио Сауро“, саграђена 1980, повучена из употребе 2009 Више од четрдесет школа свих нивоа у Италији носи назив „Назарио Сауро“.

Литература[уреди]

  • Carlo Pignatti Morano. La vita di Nazario Sauro ed il martirio dell'eroe, Milano, Fratelli Treves Editori, 1922
  • Sem Benelli. Il Sauro, L'Eroica editrice. Trieste, 1919.
  • Romano Sauro e Francesco Sauro, "Nazario Sauro. Storia di un marinaio", Venezia, La Musa Talìa, 2013

Референце[уреди]

  1. ^ [1],Италијански злочини у Југославији,страна 6, фус нота 2
  2. ^ http://www.kroraina.com/knigi/en/pdf/faveyrial_histoire_albanie.pdf
  3. ^ [https://web.archive.org/web/20140913031938/http://www.ambtirana.esteri.it/Ambasciata_Tirana/Archivio_News/Antica+Arberia+per+la+nuova+Albania.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 13, 2014) (на језику: енглески)]]

Спољашње везе[уреди]