Назарио Сауро

Назарио Сауро
Споменик у Трсту, Обала Назариа Саура
Датум рођења	(1880-09-20)20. септембар 1880.
Место рођења	Копар, Аустријско приморје
Датум смрти	10. август 1916.(1916-08-10) (35 год.)
Место смрти	Пула, Аустријско приморје

Назарио Сауро (Копар, 20. септембар 1880 — Пула, 10. август 1916) био је италијански иридентиста и један од саветника Бенита Мусолинија (1908 - 1916). Погубљен је за велеиздају од Аустроугарске.

Живот

Почео је веома млад, активност морнара,и већ са двадесет година постао је капетан теретног брода. Веслачки клуб Либертас у Копру чији је члан био и Назарио Сауро,постаће тих година право иредентистичко легло.

Ратни идеали

Касније, у 1910 години, запослио се у фирми чији бродови су повезивали луке Истре и Далмације са пристаништем Сан Ђорђо ди Ногаре код Удина. Назарио Сауро промовише уједињење Истре у Краљевину Италију. Без обзира што сеКопар у то време налази у саставу Аустријског приморја, многи од агитатора и иредентиста из Истре се добровољно уписују у италијанску краљевску војску. Неки су заробљени и објешени као издајници од стране Аустријанаца.

Завереник на страни Албанаца

Између 1908 и 1913 године , Назарио Сауро интензивно испоручује илегалне пошиљке и велике количине оружја и муниције побуњеницима у Албанији. У тим годинама, много албанских избеглица похрлило је у Трст. Због посебног географског и политичког положаја, Трст је постао место окупљања свих агитатора и иредентиста. За потребе тајних транспорта набављају мали једрењак под називом „Тацит“. У Албанским иридентистима Бенито Мусолини и Сауро налазе најпоузданије сараднике у плановима уништења Јужних Словена.

Hа ратним мисијама

Пред почетак Првог свјетског рата , Назарио Сауро је отишао у Венецију. Када се 1915 Италија придружила Антанти 1915, ступио је у [[Краљевина Италија| италијанску] морнарицу. У 14 мјесеци рада, Сауро је обавио преко шездесет мисија. На почетку је био запослен као пилот на малим торпедним чамцима у брзим акцијама. Убрзо почиње да руководи постављањем мина уз обале Истре , Далмације,и стварањем барикада пред аустријским лукама или обалним путевима. У том периоду у са сарадницима направио је детаљне мапе планинских предела северне Албаније, и планинског предела северне Црне Горе са тромеђом према планинским пределима Босне и Херцеговине. У јуну 1916, унапређен је у потпуковника , и награђен сребрном медаљом.

Последња мисија

Назарио Сауро је 30. јула, 1916 иcловио из Венеције на подморници , да изврше саботажу и спроведу рацију у тада угарској луци Ријеци. Приликом уласка подморнице у Кварнерски залив подморница је ударила у стијену. Посаду је пресрео аустроугарски разарач „Сателит“, cви cу ухапшени и затворени. Назарио Сауро је препознат и за његов претходни чин издаје стављен пред војни cуд у Пули. Осуђен је на смрт вјешањем.

Херој Италије

Назарио Сауро је остао упамћен као херој Италије и покрета рођења албанске националне свести и независности,Историја Албаније. ,Амбасада Италије у Тирани,културно историјска сећања 1912-2012]</ref>. Ексхумација и пренос тела Назариjа Саура с војног гробљa из Пуле 9. марта 1947 координирало је удружење италијанских партизана из Пуле. Назарио Сауро почива у храму на Лиду у Венецији. Два брода италијанске морнарице су названа у његову част: Разарач " Назарио Сауро“, изграђен 1926, потонуо 1941. Подморница“ Назарио Сауро“, саграђена 1980, повучена из употребе 2009 Више од четрдесет школа свих нивоа у Италији носи назив „Назарио Сауро“.

Литература

• Carlo Pignatti Morano. La vita di Nazario Sauro ed il martirio dell'eroe, Milano, Fratelli Treves Editori, 1922
• Sem Benelli. Il Sauro, L'Eroica editrice. Trieste, 1919.
• Romano Sauro e Francesco Sauro, "Nazario Sauro. Storia di un marinaio", Venezia, La Musa Talìa, 2013

Спољашње везе

• [3]