Напад на Неродимље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Напад на Неродимље
Део грађанског рата у Србији 1331.
Време:август 1331.
Место:Неродимље, Flag of Serbia 1281.svg Српско краљевство
Резултат: Душанова победа
Сукобљене стране
Стефан Дечански Стефан Душан

Напад на Неродимље или Бој на Породимљи се одиграо 1331. године између краља Стефана Дечанског и његових присталица, углавном старије властеле на једној и младог краља Стефана Душана и његових присталица, углавном синова старије властеле на другој.

Разлози за бој[уреди]

У лето 1330. године српска војска је поразила бугарску војску у боју на Велбужду. Резултат боја је била смрт бугарског цара Михајла Шишмана и потискивања Бугара као српских такмаца на Балкану. Србија је избила у први план као војна сила. Непосредно после боја српска војска је под вођством краља Стефана Дечанског ушла у Бугарску и заузела престоницу Трново. Поражени бугарски племићи (Бољари) затражили су од српског краља да присаједини Бугарску Србији и од две краљевине начини једну. Стефан Дечански је ту понуду одбио изговарајући се да „није пошао у бој да потчини једну братску, православну земљу, већ да своје земље од Бугара одбрани“. Једини услов за мир био је повратак на бугарски престо Стефанове сестре Ане, удовице бившег бугарског цара и тек понека исправка граница. За једну такву убедљиву победу услови мира били су изузетно благи. Са таквим одредбама мира углавном се није слагала млађа властела која је сматрала да је требало узети много више. Претпоставља се да је млађу властелу предводио син краља Стефана Дечанског, млади краљ Душан, или да је био под њиховим непосредим утицајем. Ово потоње ће бити много вероватније, јер је због притисака који је на њега вршила млађа властела Душан побегао у Цариград. Сазнавши да краљица Марија Палеологова, друга жена краља Стефана кује заверу против њега, Душан се 1331. године пожурио у Зету где га је дочекала спремна војска коју није ни тражио. Да преусмери војну снагу Душан је организовао лов. Погрешно протумачивши долазак војске, мислећи да Душан жели да удари на њега, краљ Стефан је послао своју војску да заузме и уништи Душанов двор на реци Дримцу, што је војска верно извршила. Када се Душан вратио из лова, затекао је само рушевине својих дворова. Притиснут све већим захтевима властеле Душан је пошао на тадашњу српску престоницу Породимљу у којој је столовао краљ Стефан Дечански.

Ток битке[уреди]

Породимља је била више летњиковац него замак, утврђена само релативно плитким шанцем и палисадним зидом. Душан је, желећи да пролива што мање крви и желеђи да бој оконча што брже да се не би претворио у грађански рат напао Породимљу са две стране. Претпоставља се да је у боју учествовало по пар хиљада војника на обе стране. Коначну победу однела је Душанова предност као нападача јер је поседовао на брзину склепане опсадне справе. После пар сати узалудног отпора Породимља је заузета али је краљ Стефан побегао кроз подземни лагум у оближњи Петрич.

После битке[уреди]

Душанова војска је истог дана стигла под Звечан где се краљ Стефан убрзо предао не желећи грађански рат у Србији. Душан је сазвао државни сабор на коме је извикан за краља. Краљ Стефан умро је у Звечану касније исте године; говорило се да је отрован по Душановој наредби, што је један од разлога зашто Душан, једини од Немањића, није проглашен за свеца.

Види још[уреди]

Литература[уреди]