Штимље
Штимље | |
|---|---|
 Штимље | |
Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Штимље |
| Становништво | |
| — 2011. |  7.255 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 26′ 00″ С; 21° 02′ 19″ И / 42.43344° С; 21.03852° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Штимље Штимље на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | UR |
Штимље (алб. Shtime) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, на југу централног дела Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 7.255 становника.[б]
Географија[уреди | уреди извор]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штимље површине 1283 ha. Смештено је на 30 km југозападно од Приштине на главном магистралном путу који повезује главни град покрајине са Призреном и недалеко од развођа Црноморског, Егејског и Јадранског слива.
Историја[уреди | уреди извор]
Само насеље је познато по једном од двораца српских владара у средњем веку који се налазе на простору око некадашњег Сврчинског језера. У њему је 1326. краљ Стефан Дечански (1322—1331) издао повељу Дубровчанима у вези царине коју су држали у Новом Брду. Године 1348. Цар Душан је обавезао мештане овог села да дају мед и восак његовој задужбини — цркви Светих Арханђела код Призрена. Недалеко од њега (10 km југозападно) је подигнут и Топиловачки Град да би штитио дворац од кога данас нема назнака, док су остаци самог утврђења обрасли шумом. По турском попису из 1455. године село је имало 109 српских кућа и два попа.
Између 1920. и 1922. године на темељима цркве из средњег века је подигнута црква Светог Арханђела Михаила. Посвећена је српским ратницима изгинулим у Првом светском рату. Црква је тешко оштећена након рата на Косову и Метохији 1999. године, као и у мартовском погрому 2004. године. Након обнове коју је извршио УНЕСКО, у јуну 2012. године Албанци су поново уништили храм[1]. Овде се налази и Црква Светог Николе у Штимљу.
Овде се налази Институт у Штимљу, болница за душевне болеснике, једина таква установа на Косову и Метохији.[2]
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Штимље.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ РТС: Оскрнављена православна црква у Штимљу (19. јул 2012.), Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Лудница на Косову („Политика”, 17. март 2019)
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
