Штимље

Штимље
Штимље;
	Штимље
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Штимље
Становништво
— 2024.	7.487
Географске карактеристике
Координате	42° 26′ 00″ С; 21° 02′ 18″ И / 42.43344° С; 21.03832° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Штимље Штимље на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	UR
Веб-сајт	shtime.rks-gov.net

Штимље (алб. Shtime) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази на југу централног дела Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 7.487 становника.^[а]

Географија

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штимље површине 1283 ha. Смештено је на 30 km југозападно од Приштине на главном магистралном путу који повезује главни град покрајине са Призреном и недалеко од развођа Црноморског, Егејског и Јадранског слива.

Историја

Само насеље је познато по једном од двораца српских владара у средњем веку који се налазе на простору око некадашњег Сврчинског језера. У њему је 1326. краљ Стефан Дечански (1322—1331) издао повељу Дубровчанима у вези царине коју су држали у Новом Брду. Године 1348. Цар Душан је обавезао мештане овог села да дају мед и восак његовој задужбини — цркви Светих Арханђела код Призрена. Недалеко од њега (10 km југозападно) је подигнут и Топиловачки Град да би штитио дворац од кога данас нема назнака, док су остаци самог утврђења обрасли шумом. По турском попису из 1455. године село је имало 109 српских кућа и два попа.

Указом Краља од 21. јула 1927. године насеље је добило статус варошице.

Између 1920. и 1922. године на темељима цркве из средњег века је подигнута црква Светог Арханђела Михаила. Посвећена је српским ратницима изгинулим у Првом светском рату. Током Другог светског рата српску цркву у селу Штимљу су опљачкали и демолирали Албанци.^[1] Црква је тешко оштећена након рата на Косову и Метохији 1999. године, као и у мартовском погрому 2004. године. Након обнове коју је извршио УНЕСКО, у јуну 2012. године Албанци су поново уништили храм.^[2] Овде се налази и Црква Светог Николе у Штимљу.

Овде се налази Институт у Штимљу, болница за душевне болеснике, једина таква установа на Косову и Метохији.^[3]

Демографија

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Штимље.

Етнички састав према попису из 1961.^[4]‍

Албанци	1.929	68,1%
Срби	822	29%
Црногорци	61	2,1%
Укупно: 2.832

Етнички састав према попису из 1981.^[5]‍

Албанци	4.352	82,6%
Срби	714	13,5%
Роми	99	1,9%
Муслимани	87	1,6%
Укупно: 5.271

Етнички састав према попису из 2011.^[6]‍

Албанци	6.742	92,9%
Ашкалије	415	5,7%
Срби	48	0,7%
Укупно: 7.255

Број становника на пописима:

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	2.003
1953.	2.292
1961.	2.832
1971.	3.866
1981.	5.271
1991.	6.657

Види још

Напомене

^ Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. стр. 57. ISBN 978-86-519-2761-7.
^ РТС: Оскрнављена православна црква у Штимљу (19. јул 2012.), Приступљено 30. 4. 2013.
^ Лудница на Косову („Политика”, 17. март 2019)
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[1] Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[2] Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. стр. 57. ISBN 978-86-519-2761-7.

[3] РТС: Оскрнављена православна црква у Штимљу (19. јул 2012.), Приступљено 30. 4. 2013.

[4] Лудница на Косову („Политика”, 17. март 2019)

[5] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[6] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[7] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-8] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка