Пређи на садржај

Народно позориште Стерија

Додај везе
Координате: 45° 07′ 20″ С; 21° 17′ 54″ И / 45.1221° С; 21.2982° И / 45.1221; 21.2982
С Википедије, слободне енциклопедије

Народно позориште Стерија
Зграда Народног позоришта Стерија
ЛокацијаСветосавски трг 6
Вршац
Србија
Координате45° 07′ 20″ С; 21° 17′ 54″ И / 45.1221° С; 21.2982° И / 45.1221; 21.2982
Статус заштитеСпоменик културе
ТипПозориште
Макс. број гледалаца417 (373 партер, 44 балкон)
Мала сцена: 40-70
Отворено1945. (под данашњим именом)
Период активности1945—данас
ВласникГрад Вршац
ДиректорИван Ђорђевић
Веб-сајт
www.npsterija.rs

Народно позориште Стерија је професионално позориште у Вршцу, смештено на Светосавском тргу 6. Представља централну установу културног живота града и наставља традицију позоришног живота која у Вршцу траје преко два века. Зграда позоришта је споменик културе под заштитом државе.

Поред позоришне делатности, сала позоришта служи као мултифункционални културни центар, домаћин годишњих концерата Музичке школе Јосиф Маринковић, наступа градског хора, плесних студија, Светосавске академије и других значајних градских манифестација.[1][2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Позоришни живот у 18. и 19. веку

[уреди | уреди извор]

Позоришни живот у Вршцу, родном граду Јована Стерије Поповића, има изузетно дугу традицију. Прва позоришна представа забележена је у априлу 1773. године, када су у граду наступили уметници из Темишвара. Само две деценије касније, 1793. године, професор Михајло Крекић је са ђацима Граматикалне гимназије припремио три комедије: О Ироду, О богатом човеку (Гавану) и О злом оцу и рђавом сину.[4]

Представе су се изводиле на различитим локацијама: у хотелима Конкордија, Код енглеске краљице и Тигар, у Градском парку у Арени, као и у кафанама. Зграда Великог српског магистрата, подигнута 1761, служила је више од 100 година као стални позоришни простор.

Године 1861, када је у Новом Саду основано Српско народно позориште, у Вршцу је формирано Друштво за Српско народно позориште, које је бројало 170 чланова и радило све до 1914. године.[4]

Током 19. века постојало је неколико покушаја оснивања сталних позоришних трупа:

  • Српско дилетантско позориште (1880, оснивач Ј. Кнежевић)
  • Кућно позориште на немачком језику (оснивач Карл Це)
  • Позоришно дилетантско друштво на немачком језику (1863, оснивач Карл Це)
  • Градско позориште у Вршцу на немачком језику (1870—1874, оснивач Карл Це)
  • Мађарско аматерско позориште (1887)

Покрајинско банатско позориште

[уреди | уреди извор]

После Првог светског рата, Уметничко одељење Министарства просвете, на челу са Браниславом Нушићем, одлучило је 1920. да се у Банату оснује професионално позориште. За седиште је изабран Вршац. Градски позоришни одбор, са градоначелником Иваном Косировићем, основао је Покрајинско банатско позориште Стерија'. Позориште је почело са радом 22. јануара 1921, али је услед финансијских и организационих проблема, радило свега три године.[4]

У периоду између ратова, у граду су гостовала позоришта из Београда, Новог Сада, Суботице, Загреба и Сарајева, као и трупе из Немачке, Украјине и Аустрије.[4]

Оснивање Народног позоришта

[уреди | уреди извор]
Томислав Пејчић у улози Кир Јање, 2000.

Данашње професионално Народно позориште Стерија основано је 2. јануара 1945. године, одмах након ослобођења града. Прва представа у ослобођеном Вршцу била је Кир Јања Јована Стерије Поповића, изведена 10. фебруара 1945. у режији Владимира Савића и сценографији сликара Светислава Вуковића.[5]

Непосредни подстицај за оснивање дао је Димитрије Вученов, професор и секретар Градског народноослободилачког одбора. Он је крајем 1944. у просторијама Агитпропа окупио истакнуте интелектуалце, међу којима су били сликар Светислав Вуковић, песник Васко Попа, професор Милан Арсенић, глумци Владимир Савић и Вита Богдановић, и др Страхиња Костић, који је постао први драматург позоришта.[6]

Зграда позоришта

[уреди | уреди извор]
Центар Вршца са зградом позоришта

Зграда у којој се позориште данас налази изграђена је 1896. године као Велика сала за балове и позоришне представе у склопу хотела Александровић (касније познатог као Гликман и Србија).[4]

Зграда позоришта има укупну површину од око 2.100 m² и састоји се од старог дела (сала и бина) и новог, дозиданог дела из 1974. године. У приземљу се налазе велика сцена, сала за публику, глумачки салон и радионице, док су на спрату мала сцена, администрација, гардеробе и додатне радионице.[6]

Сцене и капацитет

[уреди | уреди извор]
  • Велика сцена: Сала има 373 седишта у партеру и 44 седишта на балкону, што чини укупан капацитет од **417 седишта**. Поред тога, има и 100 помоћних места.[7]
  • Мала сцена Томислав Пејчић: Отворена је 10. фебруара 2002. године, на Дан позоришта, и носи име великана вршачког позоришта Томислава Пејчића. Има површину од око 120 m² и може да прими 40 до 70 посетилаца.[6]
  • Сцена на румунском језику: Почела је са радом у сезони 2003/2004. Прва представа изведена је 15. новембра 2003.[4]

Позориште данас

[уреди | уреди извор]

НП Стерија функционише као репертоарско позориште. Просечна годишња продукција је 3-4 нове представе, док се на репертоару налази десетак представа. Позориште редовно гостује у другим градовима (просечно 3 пута месечно) и угошћава друга позоришта (просечно 3 пута месечно).[6]

Вршачка позоришна јесен

[уреди | уреди извор]

Поводом обележавања 200 година од прве позоришне представе у граду, Скупштина општине Вршац је 1993. године основала фестивал Вршачка позоришна јесен. Фестивал представља смотру најбољих и најзначајнијих професионалних позоришних представа у Србији у тој сезони.[4]

Јубилеј Кир Јање

[уреди | уреди извор]

Године 2017, позориште је обележило 180 година од објављивања (1837) Стеријиног дела Кир Јања. Овим јубилејом евоциране су и успомене на прву представу изведену у тек основаном позоришту 1945. године, када је завеса подигнута управо за ову представу, у режији Владимира Савића.[8]

Репертоар

[уреди | уреди извор]

Неке од новијих представа на репертоару велике сцене су:[9]

  • Покондирена тиква (режија Ђурђа Тешић)
  • Ујка Вања (режија Андреј Носов, 2019)
  • Наши преци, једите са нама (режија Стеван Бодрожа, 2019)
  • Наши (режија Ирфан Менсур, 2019)
  • Херој нације (режија Предраг Стојменовић, 2018)
  • Виктор или деца на власти (режија Александар Швабић, 2018)

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Narodno pozorište "Sterija" proslavlja 74. rođendan”. rtv.rs. Приступљено 13. 6. 2020. 
  2. ^ Maša Ivkov, Aleksandar Avramesku. „Vršac: Obnova pozorišne sale”. rts.rs. Приступљено 13. 6. 2020. 
  3. ^ „Narodno pozorište "Sterija"”. hocupozoriste.rs. Приступљено 13. 6. 2020. 
  4. ^ а б в г д ђ е „Narodno pozorište Sterija – Vršac”. vojvodina.com. Архивирано из оригинала 13. 06. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  5. ^ „darinka-mihajlovic1”. SCEN (на језику: српски). 2024-03-29. Приступљено 2025-10-19. 
  6. ^ а б в г Pilipovic, Dragana. „NARODNO POZORIŠTE STERIJA” VRŠAC”. scen.uns.ac.rs. Архивирано из оригинала 13. 06. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  7. ^ Maša Ivkov, Aleksandar Avramesku. „Vršac: Obnova pozorišne sale”. rts.rs. Приступљено 13. 6. 2020. 
  8. ^ Ivanov Đorđević, Bojana. „Veliki jubilej – 180 godina Kir Janje”. ludus-online.rs. Архивирано из оригинала 13. 06. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  9. ^ „Народно позориште "Стерија"”. npsterija.rs. Приступљено 13. 6. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Народно позориште Стерија у Вршцу: од 1945. до 1975. године, с освртом на развој позоришне културе Вршца од њених почетака до 1944. године, монографија, Нови Сад: Стеријино позорје, Вршац: Стерија, 1980.
  • Ђурић-Боснић, А. Нови пресеци, нови погледи, монографија, Вршац: Народно позориште Стерија, Градска библиотека, 2003.
  • Ујес, А. Прва школска позоришна представа на српском језику у Вршцу 1793. године, монографија, Вршац: Градски музеј, 2004.[1]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом ScenUns.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народно_позориште_Стерија&oldid=30819508”