Национални савет румунске националне мањине у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Национални савет румунске националне мањине (НСРНМ) у Србији, са седиштем у Новом Саду, правно је тело за постизање аутономије Румуна у области културе, образовања, информисања и службене употребе румунског језика. НСРНМ представља све Румуне у Републици Србији, без обзира на имена која су им дата (Румуни или Власи). [1] Назив Националног савета Румуна и Влаха у Србији, који се углавном користи на српском језику, има за циљ да поново уједини два стране које су одржаване у попису становништва из 2002. године. (Београдска декларација) Савет се састоји од 21 члана. Чланови форума изабрали су следеће руководство: Даниела Петровић из Торака (председник), Виорела Луца из Куштиља (први потпредседник), Јонела Ципу из Торака (потпредседник, одељење за образовање), Трајана Панцарицеан из Сутјеске (потпредседник). председник, одељење за коришћење радне снаге), Георгета Сецосан из Торака (потпредседник, одељење за информисање), Василеа Барбу из Уздина (потпредседник, одељење за културу), Марцел Драгана из Новог Сада (секретар). [2]

Дана 4. септембра 2004. године одржана је Ванредна скупштина бирача на којој је изабран нови НСРНМ, којој је присуствовало 255 бирача. Кандидовао се на две листе: на првој, названој „листа А“, кандидовали су се бивши чланови Националног савета; на другој, „листи Б“, нашли су се чланови Заједнице Румуна у Србији (Војводина), Савеза Румуна Војводине и Демократског покрета Румуна Србије (Тимочка Крајина). Листа Б је добила 11 места у Већу, а бивши чланови 10 места. Демократска странка Румуна у Србији (Тимочка крајина) саопштила је неколико дана раније да неће присуствовати скупштини у Вршцу, јер јој смета српски назив већа.

НСРНМ функционише кроз четири одељења (Одељење за информисање, Одељење за образовање, Одељење за културу и Одељење за употребу службеног језика). Савет има канцеларије у Кладову, Вршцу, Уздину и Тораку.

Представници главних румунских партија, удружења и организација у Србији (Заједница Румуна у Србији, Демократска странка Румуна у Србији, Савез Румуна Војводине, Демократски покрет Румуна Србије у Тимоку и Удружење за влашко-румунску културу Ariadnae Filum) такође су потписали издату 10. маја 2004. Београдску декларацију у којој су изразили жељу да се оснује заједнички национални савет за румунску мањину северно и јужно од Дунава. [3] Своју активност започео је као представник Румуна из Војводине и Тимочке долине у септембру 2004. године (заменивши стари савет који су чинили само представници војвођанских Румуна). [4]

Од 21 представника изабраних на листама, 4 су представници Румуна/Влаха из Тимочке области, што је први пут да је ова етничка заједница укључена у овакво тело. [5]

Национални савет румунске националне мањине је признат од Министарства спољних послова Румуније и део је „Покрајинског савета националних заједница“ у Војводини, у којем председник НСРНМ има статус члана. [6]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]