Нацрт:Главуци

С Википедије, слободне енциклопедије

Када се у меком и растреситом материјалу вулканског или глацијалног порекла нађе крупнији блок, који штити растресити материјал испод себе од спирања, образује се тзв. главутак. У свету су најпознатији пирамиде и торњеви у меком вулканском материјалу у Кападокији, у Турској, а код нас Ђавоља варош код Куршумулије.[1]

Кападокија
Ђавоља Варош


Геоморфолошке појаве[уреди | уреди извор]

У растреситом земљишту, које се одликује већим падовима топографске површине, дезорганизовано отицање кишнице, у виду спирања, може изазвати интензивну ерозију тла. Водени млазеви који постају после јачих киша усецају у растреситом тлу читав систем паралелних вододерина и јаруга. Услед ерозије тла културни слој је потпуно однешен а земљиште избраздано бројним јаругама. Овако разривено земљиште назива се badlands (рђаве земље). Вододерине и јаруге у оваквом земљишту називају се у Македонији урве. Интензитет ерозије тла зависи од геолошког састава и падова у рељефу. Ако је земљиште састављено од стена које се брзо разоравају под деловањем атмосферилија и које су слабо отпорне према ерозији и спирању онда се у њему може развити интензиван процес ерозије тла. Типичан badlands јавља се у флишу Левачке котлине код манастира Каленића, затим у срвеним пешчарима Старе планине итд. Ерозија тла у Грделичкој клисури је врло јака. После јачих киша бујице са стрмих долинских страна снашају огромне масе материјала од шкрињаца који затрпава пругу и пут. Ако се на растреситом земљишту, које је подложно спирању, налазе крупнији стеновити блокови онда они штите растресито земљиште непосредно испод себе од спирања. Тако се стварају стубови од растреситог материјала на чијем врху се налази заштитни стеновити блок у виду капе. Називају се главуцима или земљаним пирамидама. Познати су главуци из Боцена у Тиролу. У нашој земљи, главуци су морфолошки врло изразите код Куршумлије, где их називају Ђавоља варош. Јављају се, такође, код Фоче, на Овчем пољу, између Врања и Џепа, итд. [2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Уџбеник за географију за први разред гимназије, Љ. Гавриловић и Д. Гавриловић, Завод за уџбенике, Београд, 2003
  2. ^ Геоморфологија, ДР. Драгутин Петровић, 1967.