Ђавоља варош

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Ђавоља варош (вишезначна одредница).
Ђавоља варош
IUCN категорија III (споменик природе)
Djavolja varos 3.jpg
Ђавоља варош
Мапа са локацијом заштићене области Ђавоља варош
Мапа са локацијом заштићене области Ђавоља варош
Локација  Србија
Најближи град Куршумлија
Координате 42°59′35″N 21°24′09″E / 42.99306° СГШ; 21.40250° ИГД / 42.99306; 21.40250Координате: 42°59′35″N 21°24′09″E / 42.99306° СГШ; 21.40250° ИГД / 42.99306; 21.40250
Површина 67 ha
Основано 1959. године
Управљачко тијело Србија

Ђавоља варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се налазе камене капе (блокови).[1] Има их више од две стотине, високе су од два до петнаест метара, а широке од пола до три метра. Ђавоља варош је ретки природни феномен који се налази на Радан планини у близини Куршумлије, око 90 km југозападно од Ниша. Чине је 202 камене фигуре које су настале дуготрајним и стрпљивим радом природе.

Ђавоља варош је била најбоље пласирани европски кандидат у својој категорији, као један од 77 кандидата за седам светских чуда природе, а још је значајније што је у трци била све до последњег гласања које се завршило у лето 2010. године.[2]

Стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. године Ђавоља варош је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите.

Настанак[уреди]

Камени стубови су настали деловањем ерозије на земљиште састављеног од растреситог, али чврстог материјала на коме се налази камење веће величине. Пре више милиона година цело подручје је било средиште снажних вулканских активности, о чему и данас сведоче разнобојне стене у залеђу стубова. Међутим, појава је настала релативно касно, чијем су настанку највише допринели људи. Уништавајући шуму, отворили су пут разорном деловању воде, при чему су крупни комади стена штитили дубље и мекше слојеве земље од удара кишних капи и спирања водом. У тој првој етапи радом кише и ерозијом, урушава се земљиште, сем испод стена, које својом тежином спречавају његово даље осипање. Тако настају пирамиде и/или куле. Камени блокови на врховима стубова служе као кишобран, али водене бујице и даље пролазе између фигура, спирају земљу и чине да временом постају све више. Та појава спада у другу етапу која се састоји у „финалној обради“. Наиме, дејством природних сила, пирамиде и куле се још више истањују, тако да на крају остају правилни стубови са каменим капама.

Јединственост[уреди]

Ђавоља варош

Овај геоморфолошки феномен је јединствен у Србији и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима, као и у САД, позната „Башта богова“.[3] Али куле Ђавоље вароши су знатно веће и постојаније него у европским земљама, па су самим тим најпознатији природни споменик ове врсте у Европи. До Ђавоље вароши се стиже из општина Куршумлија, Бојник и Лебане, али је најлакши и најлепши начин планинарењем из Лебана.

Ђавоља варош је сврстана у Седам српских чуда, категорија историјских и културних споменика Србије, као и седам природних места, одабраних у акцији Политикиног додатка „Магазин“ и Туристичке организације Србије.[4]

Извори[уреди]

Поред камених кула, Ђавоља варош је позната и по 2 извора јако киселе воде. Једна је Ђавоља вода, хладан и екстремно кисели извор (pH 1.5) са високом минерализацијом (15 g/l воде), а налази се у Ђавољој јарузи.[5] Црвено врело је други извор (pH 3.5), са нижом минерализацијом (4.372 mg/l воде). Овакве воде су врло ретке у свету и користе се у бањском лечењу, јер је народ сматра изузетно лековитом, али научници упозоравају да воду са извора Ђавоља вода не треба пити, јер није довољно испитана.

Статус[уреди]

Овај вредан локалитет стављен је под заштиту још 1959. године, а 1995. године Ђавоља варош је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за природно добро од изузетног значаја и стављена је у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 ha површине, а код владе РС се налази захтев за заштиту 1014 ha.

Старалац о Споменику природе Ђавоља варош је Планинка а.д., улица Косовска 38, Куршумлија, Србија.

Народне легенде[уреди]

У народу су током протеклих векова испредене бројне легенде о настанку овог јединственог феномена. По једном народном предању реч је о скамењеним сватовима, где су људи по налогу Нечастивог, решили да по сваку цену венчају рођеног брата и сестру. Да се то не би догодило, умешала се Божија сила која их је све окаменила и оставила да сведоче да ниједан грех неће проћи без казне.

Да је реч о месту где царује мистика потврђују приче о црвеној води, а заправо је реч о води која спира вегетацију са падине и која је због примеса руде гвожђа црвенкасте боје. У овом делу Србије, у средњем веку, било је мноштво рудника гвожђа, о чему сведоче и два окна у непосредној близини Ђавоље вароши.[6]

Туристички комплекс[уреди]

Данас се Ђавоља варош налази унутар Туристичког комплекса. Поред земљаних кула који су главна атракција, налазе се и окна саских рудника из 13. века, а могу се видети и са леве и десне стране. Саси су били познати као врсни рудари, те су их српски владари изнајмљивали у већини старих рудника на подручју Србије. Стаза даље пролази поред првог извора минералне воде - Црвеног врела, и даље води до првог видиковца са којег се виде земљане фигуре. Десно од првог видиковца, налази се и други виши видиковац. Најближе што се може прићи фигурама су управо ова два видиковца, која гледају на земљане фигуре, настале утицајем ерозије воде и ветра. Одатле се стаза враћа назад на полазну тачку.[7] Стаза пролази још поред цркве Св. Петке из 13. века (у фази реконструкције 2010). До саме Ћавоље вароши направљен је асфалтни пут, а сам туристички комплекс је електрификован и прилагођен туристима.[8] До земљаних кула долази се пешачењем, а около земљаних кула постављени су видиковци са којих се посматрају земљине куле. Земљане куле осветљене су по технологији лед диода са 28 различитих боја.

На 2 км од природног споменика Ђавоља варош, поред Жутог потока, налази се етно крчма Два амбара.

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Večernje Novosti:Đavolja varoš: “Rastu” i đavolčići Приступљено 14. 8. 2013.
  2. New7Wonders: Đavolja Varoš, Rock Formation, Приступљено 10. 4. 2016.
  3. „Đavolja Varoš, zemljane figure”. djavoljavaros.com. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016. 
  4. Сајт Туристичке организације Србије, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. „Kuršumlija: Spomenik prirode Đavolja Varoš”. TO Kuršumlije. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016. 
  6. „ĐAVOLJA VAROŠ”. Glas Srbije. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016. 
  7. „SP Đavolja varoš ≈Usudite se da otkrijete Đavolju Varoš!≈”. serbiaecotour.rs. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016. 
  8. „Turistička ponuda Đavolja Varoš”. turizamusrbiji.rs. 10. 4. 2015. Приступљено 10. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди]