Нађа Марић

С Википедије, слободне енциклопедије
Нађа Марић
Profilna slika.jpg
Нађа Марић
Рођење(1968-12-14)14. децембар 1968.(53 год.)
Лесковац, СФРЈ
Пољепсихијатрија
ОбразовањеМедицински факултет у Београду

Нађа П. Марић (Лесковац, 14. децембар 1968) српски је психијатар.

Руководилац је Службе за научно - истраживачку и образовну делатност "Проф. Предраг Каличанин" [1] на Институту за ментално здравље у Београду (од 2019) и ванредни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду (од 2016. године). Др Марић је члан Савета Удружења психијатара Србије[2] и члан управног одбора Српског савета за мозак[3]. Руководила је Клиником за психијатрију[4] Клиничког центра Србије, најстаријом психијатријском академском институцијом у Србији, у периоду од 2011. до 2013. године и била је начелница Одељења за научно-истраживачки рад и ране интервенције у психијатрији (2009 – 2019. године) на овој Клиници.

Докторирала је на тему примене структуралног неуроимиџинга у испитивању полних разлика у схизофренији 2003. године. Бави се лечењем психоза и поремећаја расположења (униполарна депресија, биполарни поремећај). Залаже се за увођење метода раних интервенција у психијатрији и развој неуронаука. Живи и ради у Београду.

Стручна биографија, дипломе и звања[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1993. године. Била је стипендиста Републичке фондације за развој научног подмлатка. Специјалиста је психијатрије од 1998.

Под менторством Проф. Др Мирославе Јашовић-Гашић магистрирала је на Медицинском факултету у Београду 1998. године, а затим  и докторирала 2003. године са темом  „Полне разлике у схизофренији: анализа мождане морфологије“ .

Кроз дуже студијске боравке (2001/2002), укључила се у рад Одсека за психијатрију и неуропсихологију Универзитетa у Мастрихту[5], Холандија, под супервизијом Jim van Os[6] и Лабораторије за истраживање мозга Клинике за психијатрију Универзитета у Бону, Немачка, под супервизијом проф. др Peter Falkai-a[7] и проф. др Wolfgang Maier–a [8]. Током боравка у наведеним институцијама, које припадају мрежи EURON (Европска постдипломска школа неуронаука), обавила је највећи део истраживања везаног за докторску тезу. Током студијског боравка (мај–септембар 2001. године) боравила је на Институту за психијатрију у Лондону, Уједињено Краљевство[9] , по позиву проф. др Robin Murray–a [10].

Проф. Нађа Марић је, почев од 2000. године, била позивана ради предавања на научним и стручним састанцима у земљи и иностранству, а руководила је већим бројем радионица националног и интернационалног значаја.

Актуелно, руководи националним истраживањем душевног здравља становништва Србије – CoV2Soul[11], финансираног од стране Фонда за науку РС.

Др Марић са полазницима и предавачима Курса „Preparation, use and publication of case descriptions in psychiatry" (Београд, 2013)

Пројекти[уреди | уреди извор]

Интернационални пројекти:

  • 2018 – 2021 Implementation of an effective and cost-effective psychosocial intervention for patients with schizophrenia in five low and middle income countries in South-eastern Europe;

Grant number: 779334 — IMPULSE — H2020 – Главни истраживач за Србију.[12] [13][14][15]

За више информација-DIALOG+[16]

  • 2019 – 2021 ADHD - Exchanging Good Practices for people with Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD) and their caregivers (ADHD-CARE);Grant number: 2019-1-RS01-КА204-000910 ERASMUS + I – .

За више информација - ADHD-CARE[17]

  • The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (EUGEI)[18][19][20][21][22] - руководилац пројекта за Србију.

Научни пројекат (2011−2015) повезује психијатре, психологе, генетичаре и истраживаче других профила из водећих центара Холандије, Шпаније, Велике Британије, Турске, Ирске, Немачке, Француске, Грчке, Швајцарске, Аустралије, Кине и Бразила у оквиру до сада највећег испитивања наследних и срединских фактора ризика за обољевање од психоза (схизофренија и схизофренији слични поремећаји). У Београду, истраживање се одвијало на Клиници за психијатрију Клиничког Центра Србије и Медицинског факултета у Београду, као и у психијатријској болници у Ковину.

У прилогу Фотографија−EUGEI истраживачи у Београду 17-18.11. 2014. године
  • Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, УСA. Funding Fogarty Program - rukovodilac kliničkog podprojekta.
  • mPIVAS [23] - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - руководилац пројекта за Србију. Пројектом је обухваћен развој мобилне апликације PsyLOG и психоедукација уз помоћ мобилне апликације у контроли нежељених дејстава антипсихотика.
  • „NEMESIS study”, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (координатор Jim van Os).
  • „Schizophrenia MRI Famili Study”, University Bonn, Laboratory for Psychiatric Brain Research (координатор Peter Falkai).
  • „Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk-factor for Schizophrenia”, колаборативни пројекат између Section for Social Psychiatry & Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Института за Психијатрију УКЦ, Београд
  • „Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI)”, члан The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Национални пројекти:

  • Фосфорилисаност глукокортикоидног рецептора као биомаркера поремећаја расположења / Министарство образовања и науке Републике Србије III 41029 - руководилац подпројекта.
  • Контрола енергетске хомеостазе код човека у различитим паталошким стањима/ Министарство образовања и науке Републике Србије OI 175033 - истраживач.
  • „Депресија у схизофренији”, Министарство за науку технологију, руководилац проф. др М. Јашовић Гашић.
  • „Патогенетски процеси у схизофренији: Оксидативни стрес, когниција и могућности фармаколошке модификације”, Министарство за науку и технологију, руководилац проф. др В. Р. Пауновић,
  • „Нови молекули у контроли секреције хормона раста и енергетске хомеостазе код људи”, руководилац проф. др В. Поповић, Министарство за науку Републике Србије.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 2005 — Okasha[24] Award for Developing Countrries, World Psychiatric Association [25];
  • 2004 — AEP Research Award for the best published paper by young psychiatrist;
  • 2003 — Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
  • 1991 — Прва награда Универзитета у Београду за научни рад студената.

Била је стипендиста домаћих и интернационалних фондација

  • 1993—95 — Стипендија републичког министарства за науку и технологију за младе таленте.
  • 2001—02 — Balkan–initiative der Berlin–Branderburg Wissenschaft Felowship, Berlin.
  • 2001—02 — Job Cohen Fellowship, University of Maastricht.
  • 2002 — Wellcome Trust Fellowship, London;

Научни и стручни рад[уреди | уреди извор]

Др Марић је 2016. године стекла звање научног саветника. Као аутор или коаутор, публиковала је преко 90 радова са СЦИ листе са преко 1800 цитата (h−index 21-Scopus8)[26][27][28].

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Служба за научно - истраживачку и образовну делатност "Проф. Предраг Каличанин". Архивирано из оригинала на датум 08. 11. 2019. Приступљено 08. 11. 2019. 
  2. ^ Удружење психијатара Србије
  3. ^ Српскi савет за мозак
  4. ^ Клиника за психијатрију — Ќлинички Центар Србије Београд
  5. ^ Универзитет у Мастрихту
  6. ^ проф. др Jim van Os
  7. ^ проф. др Peter Falkai
  8. ^ проф. др Wolfgang Maier
  9. ^ Institute of psychiatry,psychology & neuroscience King’s College London
  10. ^ проф. др Robin Murray
  11. ^ CoV2Soul
  12. ^ SERBIA-Impulse
  13. ^ HOME-Impulse
  14. ^ IMPULSE project-Dissemination
  15. ^ Извештај о пројекту IMPULSE од 31. јануара 2020. год
  16. ^ DIALOG+
  17. ^ ADHD-CARE
  18. ^ EUGEI
  19. ^ Examining the independent and joint effects of molecular genetic liability and environmental exposures in schizophrenia: results from the EUGEI study
  20. ^ Estimating Exposome Score for Schizophrenia Using Predictive Modeling Approach in Two Independent Samples: The Results From the EUGEI Study
  21. ^ Replicated evidence that endophenotypic expression of schizophrenia polygenic risk is greater in healthy siblings of patients compared to controls, suggesting gene-environment interaction. The EUGEI study
  22. ^ White noise speech illusions: A trait-dependent risk marker for psychotic disorder?
  23. ^ „mPIVAS”. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2019. Приступљено 09. 03. 2021. 
  24. ^ професор Ahmed Okasha
  25. ^ Наши психијатри у Берлину
  26. ^ Публикације др Нађе Марић на PubMed-u
  27. ^ Нађа Марић на КОБСОН-у
  28. ^ Google Академик

Спољашње везе[уреди | уреди извор]