Нађа Марић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нађа Марић
Nadja Maric.jpg
Нађа Марић
Датум рођења (1968-12-14)14. децембар 1968.(48 год.)
Место рођења Лесковац
  СФРЈ

Нађа П. Марић (Лесковац, СФРЈ, 14. децембар 1968) је српски психијатар.

Начелник је Одељења за научно-истраживачки рад и ране интервенције у психијатрији (од 2009. године) на Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије и ванредни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду (од 2016. године). Др Марић је члан Савета Удружења психијатара Србије, председник Друштва за биолошку психијатрију и члан управног одбора Српског савета за мозак. Руководила је Клиником за психијатрију, најстаријом психијатријском академском институцијом у Србији, у периоду 2011-13. године.

Проф. Нађа Марић отвара XL едукативни симпозијум u Београду (2012.)

Докторирала је на тему примене структуралног неуроимиџинга у испитивању полних разлика у схизофренији 2003. године. Бави се лечењем психоза и поремећаја расположења (униполарна депресија, биполарни поремећај). Залаже се за увођење метода раних интервенција у психијатрији и развој неуронаука. Живи и ради у Београду.

Стручна биографија, дипломе и звања[уреди]

Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1993. године. Била је стипендиста Републичке фондације за развој научног подмлатка и сарађивала на пројекту „Депресија у схизофренији“ Републичке заједнице за науку, којим је руководила проф. др Мирослава Јашовић-Гашић. На Институту/Клиници за психијатрију КЦС запослена је од 1994. године. Специјалиста је психијатрије од 1998.

Магистрирала је на Медицинском факултету у Београду, одбраном магистарске тезе из области психодерматологије „Анализа психолошког профила личности оболелих од хроничне уртикарије“ (ментор: проф. др Мирослав Јашовић–Гашић, коментор проф. др Миодраг Милојевић).

Докторску тезу „Полне разлике у схизофренији: анализа мождане морфологије“ (ментор: проф. др М. Јашовић-Гашић) одбранила је на Медицинском факултету у Београду, 2003. године.

Кроз дуже студијске боравке (2001/2002), укључила се у рад Одсека за психијатрију и неуропсихологију Универзитета у Мастрихту, Холандија, под супервизијом проф. др Jim van Os-а и Лабораторије за истраживање мозга Клинике за психијатрију Универзитета у Бону, Немачка, под супервизијом проф. др Peter Falkai и проф. др Wolfgang Maier–a. Током боравка у наведеним институцијама, које припадају мрежи EURON (Европска последипломска школа неуронаука), обавила је највећи део истраживања везаног за докторску тезу.Током студијског боравка (мај–септембар 2001. године) боравила је на Институту за психијатрију у Лондону, Уједињено Краљевство, по позиву проф. др Robin Murray–a.

Проф. Нађа Марић је, почев од 2000. године, била позивана ради предавања на научним и стручним састанцима у земљи и иностранству, а руководила је већим бројем радионица националног и интернационалног значаја. Током 5 година координирала је групом EEPSI — Eastern Europen Psychiatric Scientific Initiative.

Др Марић са полазницима и предавачима Курса „Preparation, use and publication of case descriptions in psychiatry" (Београд, 2013)

Пројекти[уреди]

Интернационални пројекти:

  • The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions ([1]) - руководилац пројекта за Србију.

Научни пројекат (2011−2015) повезује психијатре, психологе, генетичаре и истраживаче других профила из водећих центара Холандије, Шпаније, Велике Британије,Турске, Ирске,Немачке, Француске, Грчке, Швајцарске, Аустралије, Кине и Бразила у оквиру до сада највећег испитивања наследних и срединских фактора ризика за обољевање од психоза (схизофренија и схизофренији слични поремећаји). У Београду, истраживање се одвијало на Клиници за психијатрију Клиничког Центра Србије и Медицинског факултета у Београду, као и у психијатријској болници у Ковину.

У прилогу Фотографија−EUGEI истраживачи у Београду 17-18.11. 2014. године
  • Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, УСA. Funding Fogarty Program. −rukovodilac kliničkog podprojekta.
  • mPIVAS ([2]) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - руководилац пројекта за Србију. Пројектом је обухваћен развој мобилне апликације PsyLOG и психоедукација уз помоћ мобилне апликације у контроли нежељених дејстава антипсихотика.
  • „NEMESIS study”, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (координатор Jim van Os).
  • „Schizophrenia MRI Famili Study”, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (координатор Peter Falkai).
  • „Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia”, колаборативни пројекат између Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Института за Психијатрију УКЦ, Београд
  • „Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI)”, члан The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Национални пројекти:

  • Фосфорилисаност глукокортикоидног рецептора као биомаркера поремећаја расположења / Министарство образовања и науке Републике Србије III 41029 - руководилац подпројекта.
  • Контрола енергетске хомеостазе код човека у различитим паталошким стањима/ Министарство образовања и науке Републике Србије OI 175033 - истраживач.
  • „Депресија у схизофренији”, Министарство за науку технологију, руководилац проф. др М. Јашовић Гашић.
  • „Патогенетски процеси у схизофренији: Оксидативни стрес, когниција и могућности фармаколошке модификације”, Министарство за науку и технологију, руководилац проф. др В. Р. Пауновић,
  • „Нови молекули у контроли секреције хормона раста и енергетске хомеостазе код људи”, руководилац проф. др В. Поповић, Министарство за науку Републике Србије.

Награде и признања[уреди]

  • 2005 — Okasha Award for Developing Countrries, World Psychiatric Association;
  • 2004 — AEP Research Award for the best published paper by young psychiatrist;
  • 2003 — Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
  • 1991 — Првa наградa Универзитета у Београду за научни рад студената.

Била је стипендиста домаћих и интернационалних фондација

  • 1993—95 — Стипендија републичког министарства за науку и технологију за младе таленте.
  • 2001—02 — Balkan–initiative der Berlin–Branderburg Wissenschaft Felowship, Berlin.
  • 2001—02 — Job Cohen Fellowship, University of Maastricht.
  • 2002 — Wellcome Trust Fellowship, London;

Научни и стручни рад[уреди]

Др Марић је 2016. године стекла звање научног саветника. Као аутор или коаутор, публиковала је преко 60 радова са СЦИ листе са преко 700 цитата (h−index 17).

Најзначајније публикације:

Психозе

  1. European Network of National Networks studying Gene-Environment (group authorship). Interactions in Schizophrenia (EU-GEI). Identifying Gene-Environment Interactions in Schizophrenia: Contemporary Challenges for Integrated, Large-scale Investigations. Schizophr Bull. 2014 ;40(4):729-36.
  2. Maric NP, Svrakic DM. Why schizophrenia genetics needs epigenetics: a review. Psychiatr Danub. 2012;24(1):2-18.
  3. Schneider-Axmann T, Kamer T, Moroni M, Maric N, et al. Relation between cerebrospinal fluid, gray matter and white matter changes in families with schizophrenia. J Psychiatr Res 2006, 40:646-55.
  4. Maric N, Popovic V, Jasovic-Gasic M, Pilipovic N, van Os J. Cumulative exposure to estrogen and psychosis: a peak bone mass, case-control study in first-episode psychosis. Schizophr Res 2005, 1;73:351-5.
  5. Maric N., Krabbendam L, VolleberghW , de Graaf R, van Os J.Sex differences in symptoms of psychosis in a non-selected, general population sample. Schizophr Res 2003, 1;63:89-95.
  6. Maric N, Myin-Germeys I, Delespaul P, de Graaf R, Vollebergh W, Van Os J. Is our concept of schizophrenia influenced by Berkson's bias? Soc Psychiatry Psychiatr Epidemiol 2004,39:600-5.

Депресија

  1. Simic I, Maric NP, et al. Phosphorylation of leukocyte glucocorticoid receptor in patients with current episode of major depressive disorder. Prog Neuropsychopharmacol Biol Psychiatry. 2013 10;40:281-5.
  2. Radovanovic S, Jovicic M, Maric NP, Kostic VS. rTMS kao adjuvantna metoda u lečenju depresije – početna isksutva. Srp Arh 2014;142(5-6): 280-5
  3. Simic I, Adzic M, Maric N, et al. A preliminary evaluation of leukocyte phospho-glucocorticoid receptor as a potential biomarker of depressogenic vulnerability in healthy adults. Psychiatry Res. 2013:30;209(3):658-64.
  4. Maric NP, Adzic M. Pharmacological modulation of HPA axis in depression - new avenues for potential therapeutic benefits. Psychiatr Danub. 2013;25(3):299-305.
  5. Maric N, Pekic S, Doknic M, Jasovic-Gasic M, Zivkovic V, Stojanovic M, Djurovic B, Popovic, V. Depression following Traumatic Brain Injury Associated with Isolated Growth Hormone Deficiency: Two Case Reports. Horm Res 2007,67(Suppl.1):177-9.

Неуроендокринологија

  1. Britvic D, Maric NP, Doknic M, Pekic S, Andric S, Jasovic-Gasic M, Popovic V. Metabolic issues in psychotic disorders with the focus on first-episode patients: a review. Psychiatr Danub. 2013;25(4):410-5.
  2. Popovic V, Doknic M, Maric N, Pekic S, Damjanovic A, Miljic D, Popovic S, Miljic N, Djurovic M, Jasovic-Gasic M, Dieguez C, Casanueva FF. Changes in Neuroendocrine and Metabolic Hormones Induced by Atypical Antipsychotics in Normal-Weight Patients with Schizophrenia. Neuroendocrinology 2007; 85:249-56.
  3. Maric NP, Doknic M, Pavlovic D, Pekic S, Stojanovic M, Jasovic Gasic M, Popovic V. Psychiatric and neuropsychological changes in growth hormone-deficient patients after traumatic brain injury in response to growth hormone therapy. J Endocrinol Invest, 2010; 33(11): 770-775.

Психофармакологија

  1. Marić NP, Pejović Nikolić S, Buzadžić I, Jovičić M, Andrić S, Mihaljević M, Pavlović Z. »Treatment Resistance« Enigma Resolved by Pharmacogenomics – A Case Study of Clozapine Therapy in Schizophrenia. J Med Biochem 33: 1–5, 2014
  2. Jordanova V, Maric NP, et al. Prescribing practices in psychiatric hospitals in Eastern Europe. Eur Psychiatry. 2011;26(7):414-8.
  3. Maric NP, Pavlovic Z, Jasovic Gasic M. Changes in antipsychotic prescription practice at University Hospital in Belgrade,Serbia: 2000-2006. Acta Psychiatr Scand, 2011;123(6):495
  4. Marić N, Josifović-Kostić D, Vuković O, Britivić D, Jasović-Gasić M. Olanzapine--high potency antipsychotic drug inducing significant weight gain: a case report]. [Article in Serbian] Srp Arh Celok Lek. 2008;136(5-6):284-8.

Остало

  1. Andric S, Maric NP, Knezevic G, Mihaljevic M, Mirjanic T, Velthorste E, van Os J. Neuroticism and facial emotional recognition in healthy adults. Early Intervention in Psychiatry (in press)
  2. Spiric Z, Stojanovic Z, Samardzic R, Milovanović S, Gazdag G, Marić NP. Electroconvulsive therapy practice in Serbia today. Psychiatr Danub. 2014;26(1):66-9.
  3. Maric NP, Stojiljkovic DJ, Milekic B, Milanov M, Bijelic J, Jasovic-Gasic M. Change of Students’ Interest in Psychiatry over the Years at School of Medicine, University of Belgrade, Serbia. Isr J Psychiatry Relat Sci. 2011;48(1):42-8
  4. Maric NP, Dunjic B, Stojiljkovic DJ, Britvic D, Jasovic-Gasic M. Prenatal stress during the 1999 bombing associated with lower birth weight-a study of 3,815 births from Belgrade. Arch Womens Ment Health. 2010;13(1):83-9.
  5. Marić NP, Jašović-Gašić M. Neurons on the couch. Psychiatr Danub 2010;22(4):484-7
  6. Maric NP, Stojiljkovic DJ, Milekic B, Milanov M, Stevanovic D, Jasovic-Gasic M. How medical students in their pre-clinical year perceive psychiatry as a career: The study from Belgrade. Psychiatria Danubina 2009; 21(2) 206-212.
  7. Gater R, Jordanova V, Maric N, et al. Pathways to psychiatric care in Eastern Europe. Br J Psychiatry 2005,186:529-35.
  8. Mihai A, Strohle A, Maric N, Heinz A, Helmchen H, Sartorius N. Postgraduate training for young psychiatrists--experience of the Berlin Summer School. Eur Psychiatry 2006, 21:509-15.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]