Нађценк
| Нађценк мађ. Nagycenk | |
|---|---|
 Име места написано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Западна прекодунавска регија |
| Жупанија | Ђер-Мошон-Шопрон |
| Срез | Шопрон |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 1.856[1] |
| — густина | 95,37 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 36′ 00″ С; 16° 42′ 00″ И / 47.6000° С; 16.7000° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 19,46 km2 |
  Нађценк Нађценк на карти Мађарске | |
| Поштански број | 9485 |
| Позивни број | (+36) 99 |
| Веб-сајт | |
| http://www.nagycenk.hu/ | |
Нађценк (мађ. Nagycenk) је град у северној Мађарској, у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон (Győr-Moson-Sopron megye).
Порекло имена[уреди | уреди извор]
Име села се први пут помиње 1291 у купопродајном акту на латинском језику, у то време се звало Зенк. Да би се разликовали два Ценка, понекад се појављују имена придева, на пример из 1359: Гудурзенк (Gödörcenk) Име Велики Ценк је познато од 1544. године.
Назив Кишценк (Kiscenk), на немачком Клајнцинкендорф (Kleinzinkendorf) је прво познато име Тотценка (Tótcenk). Од 1544. године па даље познато је као Давид Ценк (Dávid Czenk).
На немачком, велико село се зове Гросзинкендорф. На хрватском има три имена: Хрвати из Кофазе су је звали Циенка, Хрвати из Фертохомока су је звали Циењка, а Безечани су је звали Цинка.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Касним ископавањима (1904) откривено је праисторијско насеље. Пронађени су и артефакти из бакарног и бронзаног доба. Откопани су и гробница за кремацију из халштатског доба, римска и аварска гробља. На граници села пронађени су остаци камене грађевине из римског периода.
Први власници села били су Деметер и Лоринц Ценки, затим Гергељ Ошли, касније су то била породица Канижај, породица Поки, а потом породица Ембер. Након изумирања ове друге породице 1570, два села (Кишценк и Нађценк) су дошла у посед Надашдија. У турско време, немачке и валонске трупе су посетиле и уништиле ту област (1590). Касније је становништво страдало од кампање Габора Бетлена. Након погубљења Ференца Надашдија због учешћа у Зринско-франкопанској завери, имање Ценки је пренето у краљевско власништво 1671, у то време краљ је био Леополд I.
Нађценк и Кишценк су дуго била два независна села. Административно су уједињени под именом Нађценк 1. октобра 1893. године, али још нису у потпуности интегрисани. Власништво и село припадали су породици Сечењи до 1945. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Током пописа 2011. године, 88% становника се изјаснило као Мађари, 0,7% као Хрвати, 3,3% као Немци, 0,2% као Румуни и 0,2% као Словенци (11,3% се није изјаснило, двојни идентитет може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 68%, реформисани 2,4%, лутерани 2,5%, гркокатолици 0,4%, неденоминациони 5,9% (19,9% се није изјаснило).[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Централни завод за статистику (KSH)
- ^ „Folia onomastica croatica 14/2005.” (pdf). Živko Mandić: Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj. Приступљено 2012-07-31.
- ^ Nagycenk Helységnévtár
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Мапа улица Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2011)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
