Неготинско читалиште

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Читалиште у Неготину
Неготин, Трг краља Петра, око 1937.
Оснивање13. октобар 1846.
Затварањепосле 1880.
ЛокацијаНеготин
 Србија

Неготинско читалиште је основано 13. октобра 1846. године, у Неготину, на Лучиндан, исте године када су основана читалишта у Београду, Крагујевцу, Смедереву и Пожаревцу.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Приликом оснивања ово читалиште је следило начин огранизације Београдског читалишта. Осим делатности која је произлазила из циљева записаних у правилима, при свечаном отварању дато је обеhање да ћe Читалиште у Неготину почетком 1847. године отворити бесплатну недељну и празничну школу за шегрте. На захтев грађана, крајем 1847. године јавља се идеја за отварањем и бесплатне женске школе што доводи до неслагања у управи. Доводи се у питање опстанак Читалишта и директор Полугимназије неготинске, Јован Николић, покушава да спасе Читалиште од пропасти. Читалиште је наставило са радом, па се 1850. године јавља као претплатник на српске књиге.[2] До 1857. године не располаже се подацима о његовој делатности. Окружни начелник o6paћa се Попечитељству просвештенија 9. марта 1857. године и шаље y прилогу „влашке новине Ves- titovol Romanesk које жели Читалиште Неготинско држати". Поред одобрења одговарајућих попечитељстава и уверења цензора да се новине могу набављати, овај наслов се више не појављује у документима Читалишта неготинског.[3]

Није позната година престанка рада Читалишта и не спомиње у извештају окружног начелника из 1860. године. Први следећи траг о Читалишту је из 1866. године, када је Примирителни суд у Неготину одобрио предлог начелника окружног „да се ствари оставите од постојавшега у Неготину Читалишта продаду и новци депозитирају". Читалиште је обновљено почетком 1868. године и правила су потврђена већ 10. јануара исте године.[1]

Последњи извештај окружног начелника потврђује да је Читалиште неготинско стално радило од 1868. до 1881. године, са краткотрајним прекидима за време ратова (1876, 1877. и делимично, 1878. године) . Према овом извештају, општина је помагала Читалиште бесплатним смештајем у згради Полугимназије неготинске, а њених 55 чланова давали су за годишњи yлог по 10 динара, од чега се подмирују сви трошкови рада. Знатан приход остварује се и од годишњих забава које управа организује у корист Читалишта.[1]

Након 1880. године Читалиште у Неготину се не спомиње. У последњој деценији ХIХ века, по угледу на раније читалиште основана је 1893. године Раденичка читаоница, али се не зна ништа ближе о њеном раду.[1]

Периодика[уреди | уреди извор]

Према извештају из 1874. Читалиште је имало 82 члана, која су плаћала улог од по 2 талира годишње. Читалиште је било претплаћено на 24 наслова часописа и новина, од којих је један био на немачком језику. Осим новина и часописа, Читалиште је располагало ca сто књига на српском и страним језицима и комплетима новина из прошлих година.[1]

У 1880. години, Читалиште је набављало 21 наслов новина и часописа, oд којих су пет били на страним језицима. Библиотека Читалишта располагала је у то време са „163 свеске белетристичке садржине, две мапе Европе и 28 урамљених различитих ликова.[1]

Домаћи листови[уреди | уреди извор]

Страни листови[уреди | уреди извор]

  • Pesther Lloyd
  • Leipziger illustrierte Zeitung
  • Revue des deux mondes
  • Über Land und Meer

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији (1. изд.). Београд: Народна књига. COBISS.SR 41174028
  2. ^ Поповић, Љубодраг (1975). Библиотеке у Тимочкој крајини пре сто година: 68-72. Зајечар: Развитак. 
  3. ^ Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку (2. допуњено изд.). Панчево: Панчево:Градска библиотека. COBISS.SR 182331660

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неготинско_читалиште&oldid=26949091”