Независно друштво новинара Војводине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)
Logo NDNV-a.jpg
Датум оснивања17. јануар 1990. год.; пре 29 година (1990-01-17)
Метод деловањаУдружење грађана
Локација Војводина
СедиштеНови Сад
Подручје деловања Србија
ПредседникНорберт Шинковић
Веб-сајтndnv.org

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) је друштво професионалних новинара, са седиштем у Новом Саду. Представља најстарије независно удружење новинара на простору бивше Југославије, које је 1990. настало као израз револта против медијске политике Слободана Милошевића.[1]

Чланови друштва су новинари запослени у дневним и локалним новинама, стручним часописима, радио-станицама, телевизији. НДНВ има за циљ неговање слободног објективног и професионалног новинарства, залагање за права и интересе новинара, као и залагање за вредности грађанског друштва.[2]

Историја[уреди]

НДНВ је невладина организација новинара основана 17. јануара 1990. године у Новом Саду, као прва организација те врсте у СФР Југославији. Оснивачка скупштина је одржана у сали Српског народног позоришта, а новоформираној организацији је том приликом приступило 270 новинара из готово свих војвођанских медија.

Када су започели ратови у СФРЈ, медији су престали истинито извјештавати, па су новинари (чланови) НДНВ свакодневно из својих просторија (Ул. Змај Јовина) Новосађанима, уз помоћ разгласа, читали вести које нису смеле бити објављене у медијима. Акција се звала "Прозор", а често се дешавало да се испод прозора НДНВ-а окупи и по неколико хиљада грађана. Био је то истовремено и колективни протест против рата и неистинитог информисања. Управо због тога, НДНВ је од оснивања па до 2000. године, од стране Милошевићевог режима, био проглашаван "продуженом руком страних сила".

Након пада режима 2000. године, НДНВ се дезинтензивирао, али је неколико чланова 2004. године покренуо ревитализацију Друштва. Од тада, НДНВ броји више од 500 чланова, а покретач је и иницијативе "Грађанска Војводина".[3]

Председници[уреди]

# Фотографија Име
(Рођен-преминуо)
Мандат Напомена
1 Миодраг Миле Исаков
(1950–)
1990 1998 -
2 Димитрије Боаров
(1946–)
1998 2002 -
3 Петар Петровић
(1949–)
2002 2006 -
4 Динко Грухоњић
(1970–)
2006 2014 -
5 Недим Сејдиновић
(1972–)
2014 2019 -
6 Норберт Шинковић
(1985–)
2019 Мандат у току -

Доприноси[уреди]

Од 1992. године НДНВ је почео објаљивати Војвођански грађански лист Независни, који је то целокупног свог излажења (предстао излазити 2002. године) имао изразито грађанску, антинационалистичку и антиратну оријентацију. Данас, НДНВ уређује информативни портал Аутономија инфо, а 2006. године у просторијама НДНВ-а је отворен Медија центар Војводине.[2] Под окриљем НДНВ-а делује и Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE) који представља истраживачки центар НДНВ-а.

НДНВ сваке године додељује Годишњу награду НДНВ-а новинарима за новинарски допринос демократизацији друштва и промоцију вредности грађанске Војводине.

Награде[уреди]

  • 2008. Годишња награда војвођанског омбудсмана за развој људских права на територији покрајине.[4]

Годишња награда НДНВ[уреди]

Годишња награда НДНВ је признање које Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) уручује најбољим новинарима на подручју Србије. Додељује новинарима који су се током те године исказали у новинарској храбрости ризикујући властити и интегритет новинарске струке, а све у циљу расветљавања већ непознатих политичких и друштвених процеса.[5]

Историјат[уреди]

Награда је успостављена на 20. годишњинци постојања НДНВ-а, 16. јануара 2010. године, када је установљена и Награда НДНВ-а за целокупан новинарски допринос демократизацији друштва и промоцију вредности грађанске Војводине. Том приликом награда је уручена Жижани Серенчес, новинарски Радија Слободна Европа.[5]

Лауреати[уреди]

  • Бранка Драговић Савић (2010)
  • Мирко Ђорђевић (2011)
  • Наташа Крстин (2012)
  • Норберт Шинковић (2012)
  • Дашко Милиновић (2013)
  • Младен Урдаревић (2013)
  • Миодраг Совиљ (2013)
  • Игор Михаљевић (2013)
  • Александар Рељић (2014)
  • Теофил Панчић (2015)
  • Божо Иштван (2016)[2]
  • Маја Леђенац (2018)

Референце[уреди]

  1. ^ „Маја Леђенац новинарка године НДНВ-а, награде за Бориса Варгу и Младена Саватовића”. autonomija.info. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015. 
  2. 2,0 2,1 2,2 - ndnv.org -О нама
  3. ^ - ndnv.org -О нама: Историјат
  4. ^ „НДНВ-у награда омбудсмана”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015. 
  5. 5,0 5,1 „Годишња награда на сајту НДНВ”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015. 

Спољашње везе[уреди]