Никејски симбол вјере

Из Википедије, слободне енциклопедије
Икона која приказује Свете Оце Првог васељенског савора, како држе текст Никејског симбола вјере.

Никејски симбол вјере (грч. Σύμβολον τῆς Νικαίας; лат. Symbolum Nicaeum) је хришћански симбол вјере признат на првом Првом васељенском сабору 325, према којем је Син „јединосушан Оцу”.

На Другом васељенском сабору 381. године Никејски симбол вјере је проширен и допуњен, након чега је постао познат као Никејско-цариградски.

Текст симбола вјере[уреди]

Верујемо у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, рођеног од Оца јединородног, то јест из Очеве суштине, Бога од Бога, Светлост од Светлости. Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало, како на небесима тако и на земљи. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао и оваплотио се и постао човек, Који је пострадао и Који је васкрсао у трећи дан, Који се вазнео на небеса и Који ћe опет доћи да суди живима и мртвима.

И у Духа Светога.

А оне који говоре Беше када Га не беше, и пре рођења не беше, и да је постао из небића, или тврде да је Син постао из друге ипостаси, или суштине, или да је створен, или да је променљив, или преобразив, такве анатемише (проклиње) Саборна и Апостолска Црква.

Види још[уреди]

Извори[уреди]