Симбол вјере

Из Википедије, слободне енциклопедије

Симбол вјере је изјава о заједничким вјеровањима једне вјерске заједнице у облику фиксне формуле која сажима основна начела.

Један од најчешће коришћених симбола вјере у хришћанству је Никејски симбол вјере, признат 325. године на Првом васељенском сабору. Дао је основу хришћанском схватању јеванђеља, као и осталих књига Новог завјета и у мањој мјери Старог завјета. Потврђивањем овог симбола вјере, који описује Свету Тројицу, опште прихваћен као основно учење ортодоксије за већину хришћанских деноминација.[1] Апостолски симбол вјере, рани симбол вјере, широко је распростањем међу цркавама западне традиције. Неки хришћанске деноминације и друге групе су одбацили ауторитет тих симбола вјере.

Муслимани су прогласили шехадет, или свједочење: „Свједочим да нема бога осим Алаха, и свједочим да је Мухамед божји посланик”.[тражи се извор од 12. 2015.]

Питање многих полемика је то да ли јудаизам има симбол вјере. Док неки кажу да јудаизам има такву природу којој је симбол вјере непотребан, други кажу да прихвата један симбол вјере, Шема Јизраел, који почиње ријечима: „Чуј, Израеле: Господ Бог наш, Господ је један”.[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]