Лутерани верују у првородни грех, тј да је грех нашег прародитеља Адама прешао на све људе, па се сви зачињемо и рађамо са тим грехом. Једини спас против греха је поновном рођењем кроз крштење Духом Светим.
Упркос томе што постоји лицемерје у цркви, Света Реч и Сакраменти увек су на снази јер су успостављени од самог Христа, без обзира ако чак и греси долазе од онога који служи.
Лутерани верују да је крштење неопходно за спасење и да деца треба да буду крштена. Они осуђују оне који одбацују крштење и који кажу да ће деца бити спашена и без крштења.
Лутерани верују исповедање греха треба да остане у цркви, мада верник не треба да набраја све своје грехе, јер је немогуће човеку да наведе све грехе које би требало да му буду опроштени.
Лутерани верују да они који су пали у грех после крштења могу да добију опроштај ако се покају. Црква треба да укаже опроштај онима који су се покајали.
Свете тајне (крштење и причешће) су видљива манифестација Божје речи коју је предао нама. Сакраменти нису само физички, материјални елементи, него су Божја реч и обећања садржана у њима.
Лутерани верују да Бог није узрок зла на овоме свету.
XX
О добрим делима
Лутеранско схватање да се човек оправдава вером не осуђује добра дела. Вера је узрок наших добрих дела. Добра дела су само знак да смо оправдани (или спасени), нису услов спасења.
Лутерани верују да животе светих треба узети као примере које треба следити, али је противно Светом Писму да се призивају да се заузму за нас пред Богом.
Лутерани задржавају службу мисе, али само као средство да се људи јавно окупе на службу и приме причест. Лутерани одбацују праксу да се миса користи за стицање новчане добит уз обећање спасења. (Мисли се највише на продају опроштајница којом је црква стицала добит уз обећање ако даш новац бићеш спашен.)
Лутерани подржавају потребу за исповедањем и давањем опросштаја, али одбацују да исповедање треба да изнуди осећај кривице код верника. Разрешњење се нуди за све грехе, а не само за грехе које исповеди, јер је немогуће да човек зна све своје преступе и исповеди их.
XXVI
О уздржавању од меса
Људске традиције које захтевају пост и посебне обичаје уздржавања од хране као средство којим се стиче Божја наклоност у супротности је са јеванђељем. Иако је пост и обављање службе корисно у духовној пракси, тиме се не оправдавамо нити добијамо спасење.
XXVII
О монашком завету
Човек не може да постигне чистоту у заједници или у изолацији од света. Савршенство се не може постићи заветима или сопственим напорима.
XXVIII
О црквеној власти
Једина власт која је дата свештеницима и бискупима је власт да проповеда, учи Писмо и служи Свете тајне. Овлашћења која су одобрена свештенству у питањима власти и војске су су само одобрена у оквиру државе. По божанском праву они нису државни владари, влада и војска.
