Никити
| Никити Νικήτη | |
|---|---|
 Панорама Никитија | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Халкидики |
| Општина | Ситонија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 2.845 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 12′ 52″ С; 23° 40′ 20″ И / 40.21454° С; 23.67223° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 42 m |
  Никити Никити на карти Грчке | |
| Поштански број | 63088 |
| Позивни број | 2375 |
| Регистарска ознака | XK |
Никити (грч. Νικήτη) је градић (летовалиште) у Грчкој у општини Ситонија, периферија Средишња Македонија. Административни центар је општине Ситонија. Према попису из 2021. било је 2.845 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Никити се налази на 98 км од Солуна, на јужној обали полуострва Халкидики, између Касандре и Ситоније. Град је сачувао свој стари део који као и многа друга приморска села у овим местима се налази на самој обали, ушушкан између два брда. Нови део града се налази испод пута, магистрале, уз обалу и то је туристички део насеља, где се налазе хотели, плаже, рибарска лука и марина.
Туризам
[уреди | уреди извор]Халкидики је популарна летња туристичка дестинација од касних 1950-их када су људи из Солуна почели да проводе летњи одмор у приморским селима као што је Никити. На почетку се туристима изнајмљују собе у кућама сељана. До 1970-их туристи из Аустрије и Немачке су почели да чешће посећују Никити. Од 1980-их почео је велики туристички бум.[1]
Насеље има малу луку и већи број ресторана и таверни као и неколико хотела.
Становништво
[уреди | уреди извор]Преглед становништва у свим пописним годинама од 2001. до данас:
| Година | 2001 | 2011 | 2021 |
|---|---|---|---|
| Становништво | 2769 | 2446 | 2845 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Лука у Никити ноћу.
-
Кућа у Никити -
Кућа у Никити -
Kућа у старом делу града -
Очувана кућа из 1930. г. -
Ресторан из 1901. г.
када је то била локална кафана
-
Кућа у етно стилу -
Дрвена капија са каменим зидовима -
Уличица -
Хотел Porfi Beach на ободу насеља
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Deltsou 2007, стр. 124.
Литература
[уреди | уреди извор]- Deltsou, Eleftheria (2007). „Second homes and tourism in a Greek village”. Ethnologia Europaea: Journal of European Ethnology. Open Library of Humanities. 37 (1–2). ISSN 1604-3030. doi:10.16995/ee.1024. Архивирано из оригинала 11. 8. 2022. г.
