Никола Косић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Косић
Датум рођења (1907-02-22)22. фебруар 1907.
Место рођења Краљево
 Краљевина Србија
Датум смрти 10. новембар 2004.(2004-11-10) (97 год.)
Место смрти Чачак
 СЦГ
Школа Војна академија у Београду
Војска Краљевина Југославија
Године службе 19251945.
Чин Мајор
Јединица Други пешадијски пук Краљеве гарде
Битке/ратови Други светски рат

Никола Косић (Краљево, 22. фебруар 1907Чачак, 10. новембар 2004), био је мајор Војске Краљевине Југославије, новинар, књижевник, политички емигрант, истакнути борац против комунистичке диктатуре у Југославији након Другог светског рата.

Биографија[уреди]

Рођен је у Краљеву, од оца Аћима и мајке Христине (Луковић). Војну академију завршио је у Београду 1925. године. Службу је започео у Ужицу, затим наставио у Загребу, те у Београду, где остаје до почетка Другог светског рата.

Почетак ратних догађања Косића затиче у Другом пешадијском пуку Краљеве гарде, у чину мајора. Након мартовских немира, Косић је био један од главних организатора пуча, 27. марта 1941. године. Након слома Југославије током Априлског рата, 1941. године одлази у заробљеништво априла 1941. године, те цео рат проводи у официрском логору Оснабрик у Немачкој, у који је доведено преко 4000 официра Југословенске војске.

Логор је ослобођен у мају 1945. године. Због неслагања са комунистичким режимом од 1945. до 1952. године борави у више различитих европских држава, да би 1952. године емигрирао у Сједињене Америчке Државе и настанио се у граду Милвокију, држава Висконсин. У Сједињеним Државама је 30 година водио информативно културно просветни програм на српском језику, критикујући нови државни поредак у социјалистичкој Југославији.[1]

После педесет година враћа се у Србију, у јуну 1991, где остаје три месеца, а у августу 1994, у Чачак долази за стално, и у кући свог оца даје велики број интервјуа, за локалне и националне медије, у вези са догађајима 27. марта 1941. Био је члан Удружења српских писаца и уметника у иностранству, Удружења књижевника Србије и Удружења публициста Чачка. О његовом животу и раду снимљено је девет видео и двадесет аудио касета.

Породица[уреди]

Био је ожењен Милком Поповић (1911-1976) и отац троје деце Душана (1937-2009), Јелене (1932) и Милана (1934), те деда шесторо унучади. Преминуо је у Чачку, 10. новембра 2004. године у 98. години живота.[2]

Дела[уреди]

Објавио је око двеста студија, критика и чланака. Аутор је следећих књига и брошура:

Референце[уреди]

  1. Раскол у етеру : живот српске емиграције у Америци кроз радио програм Николе Косића : Милвоки 1952-1982 / Драгослав Симић, Београд : Драслар партнер, 2006 (COBISS.SR)
  2. Марковић, Светислав, Љ.(2002). Ко је ко у Чачку на почетку трећег миленијума : 470 личности = Who is who : leksikon. Чачак, Прозор. стр. 81 (COBISS.SR)