Нова Капела (Дубрава)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Српска Капела
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
ОпштинаДубрава (општина)
Географске карактеристике
Координате45°53′07″ СГШ; 16°34′27″ ИГД / 45.88528959785953° СГШ; 16.57430384878409° ИГД / 45.88528959785953; 16.57430384878409Координате: 45°53′07″ СГШ; 16°34′27″ ИГД / 45.88528959785953° СГШ; 16.57430384878409° ИГД / 45.88528959785953; 16.57430384878409
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина151 м
Српска Капела на мапи Хрватске
Српска Капела
Српска Капела
Српска Капела на мапи Загребачке жупаније
Српска Капела
Српска Капела
Српска Капела на мапи Загребачке жупаније
Остали подаци
Поштански број10343 Нова Капела
Позивни број+385 1

Нова Капела (до 1990. Српска Капела) је насељено место у општини Дубрава, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Врбовец, у Загребачкој жупанији, Хрватска.

Историја[уреди]

Пакрачки владика Мирон Николић походио је августа 1895. године Српску Капелу. Тада је председник црквене општине уједно и парох месни поп Јован Димић (умро 1897), од епископа добио право ношења црвеног појаса.[1]

Почетком 20. века Српска Капела је село са православном црквеном општином и парохијом. Политичка општина била је у Фаркашевцу. У насељу је било тада 802 дома, од којих је 270 српских, а од укупног броја становника - 5906 православних душа је 1360 (или 26,5%). Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа.

Православној парохији припадала су околна села: Брезовљани, Вукшинац, Жабница, Иванчани, Коритна, Реметинац, Св. Иван Жабно, Стари Глог, Хабјановац и Хагањ. Православно парохијско звање је основано 1839. године, а црквене матрикуле су старије - матице рођених и крштених заведене још 1767. године. Парохија је четврте класе, са парохијским домом и сесијом, као и српским православним гробљем. Парохијски дом који су мештани Срби подигли у време бана Рауха, је миниран у најновијем рату деведесетих година 20. века; остала су само четири зида.

Православни храм посвећен Св. великомученику Георгију, подигнут је 1734. године, а обновљен 1826. године. Председник црквене општине био је 1905. године поп Никола Кукић уједно и парох, рођен 1878. године. У комуналној школи 1905/1906. године раде учитељ Гаврил Шамић и учитељица Јулка Турина, са 137 ђака у редовној настави и још 23 у пофторној.[2]

За време Другог светског рата претворена је српска богомоља у унијатску. Генерално је обновљена 1971. године, а поново оштећена у периоду 1992-1993. године. После завршетка рата, храм је обновио својим залагањем Хрват мештанин Вилко Север, који је чак поставио рефлекторе.

Становништво[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 279 247 318 369 403 492 493 842 760 751 416 324 369 379 368
  • напомене:

Насеља Нова Капела и Стара Капела исказују се под овим именима од 1991. До 1880. и од 1910. до 1931. исказивано је бивше насеље Влашка Капела или Стара Капела. За то бивше насеље подаци су садржани у насељу Нова Капела. У 1890. и 1900. исказивано под именом Нова Српска Капела, а од 1948. до 1981. Српска Капела.

Национални састав[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 170 (68,82%) 215 (67,61%) 275 (74,52%) 275 (68,23%)
Срби 43 (17,40%) 44 (13,83%) 63 (17,07%) 81 (20,09%)
Југословени 7 (2,83%) 38 (11,94%) 0 0
остали и непознато 27 (10,93%) 21 (6,60%) 31 (8,40%) 47 (11,66%)
Укупно 247 318 369 403

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1895.
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]