Омега (слово)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Omega uc lc.svg
Грчки алфабет
Αα Алфа Νν Ни
Ββ Бета Ξξ Кси
Γγ Гама Οο Омикрон
Δδ Делта Ππ Пи
Εε Епсилон Ρρ Ро
Ζζ Зета Σσς Сигма
Ηη Ета Ττ Тау
Θθ Тета Υυ Ипсилон
Ιι Јота Φφ Фи
Κκ Капа Χχ Хи
Λλ Ламбда Ψψ Пси
Μμ Ми Ωω Омега
Друга слова
Ϝ ϝ Дигама Ϛϛ Стигма
Ͱͱ Хета Ϻϻ Сан
Ϙϙ Копа Ϡϡ Сампи
Грчки дијакритички знакови

Омега (велико Ω, мало ω, грч. Ωμέγα) последње је 24. слово грчког алфабета. У грчком нумеричком систему има вредност 800. У дословном значењу омега означава „велико О“ (о мега) и у супротном је значењу у односу на слово омикрон која значи „мало О“ (о микрон). У модерном грчком омега има исту звучност као и омикрон.

У класичном грчком језику ово слово се звало ō (ὦ), док је омикрон био оу (οὖ). Садашње име је из византијског периода.

У српском језику омега се транскрибује као о (χρώμα [хрома] - боја).

У симболичком значењу, омега као последње слово често означава крај или свршетак нечега, а најбољи пример је део из Новог завета где се спомиње Бог као алфа и омега (ἐγὼ τὸ ἄλφα καὶ τὸ ὦ, ὁ πρῶτος καὶ ὁ ἔσχατος, ἡ ἀρχὴ καὶ τὸ τέλος. [ Его то алфа каи то о, о протос каи о есхатос, и архи каи то телос]; Ја сам алфа и омега, први и последњи, почетак и крај.).