Операција Марс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Операција Марс
Део Источног фронта
Operation mars schema.JPG
Време: 25. новембар - 21. децембар 1942.
Место: {{{локација}}}
Резултат: Немачка победа
Сукобљене стране
 Совјетски Савез  Нацистичка Немачка
Команданти и вође
Георгиј Жуков
Иван Коњев
Максим Пуркајев
Валтер Модел
Гинтер фон Клуге

Операција Марс је била шифровано име за Другу ржевко-сичевску офанзивну операцију (рус. Вторая Ржевско-Сычёвская наступательная операция) коју су покренуле совјетске снаге против немачких снага током Другог светског рата. Одиграла се између 25. новембра и 20. децембра 1942 око ржевске избочине у близини Москве. Операција Марс изведена је координирано са операцијом Уран - окружењем немачке 6. армије код Стаљинграда. Међутим, за разлику од успеха у Стаљинграду, совјетска офанзива код Ржева претворила се у потпуну катастрофу.[тражи се извор]

Ова мало позната совјетска офанзива једна је од највећих битака Другог светског рата. Операцијом Марс заповедао је совјетски маршал Георгиј Жуков, којем је то најтежи дебакл у војничкој каријери.[тражи се извор]

Ова офанзива је била заједничка операција Западног фронта и Калињинског фронта којом је координирао Георгиј Жуков. Она је била једна у низу нарочито крвавих окршаха које се заједно у совјетским и руским историографијама називају битке за Ржев, које су се одиграле око Ржева, Сичевке и Вјазме између јануара 1942. и марта 1943. Ове битке су постало чувене и као "Ржевска машина за млевење меса" (рус. Ржевская мясорубка) због огромних губитака у њој, нарочито на совјетској страни. Црвена армија је у операцији Марс имала више од стотину хиљада погинулих војника и 1800 уништених тенкова. Неуспех офанзиве код Ржева у новембру 1942. године је дуго година у послератној совјетској историографији је маргинализиван, а пажња је усмерена на тријумф код Стаљинграда.[тражи се извор]

Совјетски планови[уреди]

Радници на колхозима предају тенкове КВ-1 њиховим посадама.

Црвена армија је у новембру 1942. године на југу Совјетског Савеза, код града Стаљинграда, почела операцију Уран којом је опкољена немачка 6. армија у граду. Но, много мање је позната истовремено предузета совјетска офанзива код града Ржева на средишњем делу фронта, североисточно од Москве, којом је совјетска војска намеравала опколити немачку 9. армију и довести у тешку позицију немачку групу армија Центар. Офанзива је носила шифровани назив операција Марс и за даљи ток рата је имала исту важност као и совјетска клешта код Стаљинграда.[тражи се извор]

Након годину и по дефанзиве Црвена армија је тим двема офанзивама требало да одсече и уништити две снажне немачке армије у тако остварити иницијативу на бојишту и преокрене ток рата. Најважнији совјетски заповједник Другог светског рата, Георгиј Жуков веровао је да је за остварење стратешке иницијативе пресудан успех Операције Марс, односно сламање немачке групе армија Центар на средишњем делу фронта у избочини код Ржева. Иза операције Марс требало је да следи офанзива под називом Јупитер, у склопу које је требало да буду уништене немачке снаге на подручју Смоленска. На југу је окружење немачке 6. армије у Стаљинграду, изведено под кодним називом операција Уран, требало да настави операција Сатурн усмерена на уништавање немачких снага код Ростова. Стаљин је одобрио Жуковљев предлог и именовао Жукова за заповедника офанзиве код Ржева, док је окружење код Стаљинграда директно водио генерал Александар Васиљевски.[тражи се извор]

Њемачка избочина код града Ржева била је логичан избор за совјетски напад. Подручје је било површине 150 пута 150 километара, удаљено тек неколико стотина километара од Москве, а бранила га је њемачка 9. армија којом је заповиједао способни генерал Валтер Модел. Избочина је била добро утврђена, а на десном крилу природну су запреку чиниле ријеке Волга и Вазуса. За Операцију Марс Жуков је скупио око милион и девет стотина хиљадаа војника из састава Калињинског и Западног фронт и московског система одбране са укупно више од три хиљаде тенкова и хиљаду авиона. Поређења ради за офанзиву на подручју Стаљинграда осигурано је око милион војника и знатно мање тенкова и авиона. Совјетска офанзива код Стаљинграда почела је 19. новембра, неколико дана прије почетка операције Марс како би се одвратила њемачка пажња од средишњег дијела бојишта и присилили Нијемци да одвоје дио снага групе армија Центар и пошаљу их на југ.[тражи се извор]

Избочина код Ржева[уреди]

Операција Марс је почела 25. новембра 1942. године иствременим нападом на све три стране бемачке избочине. Тешке борбе су вођене на свим деловима фронта и у предграђима градова Ржева и Белог. Но, совјетски напредак у дубину њемачких линија био је занемарив, с изузетком успјешног преласка залеђене ријеке Вазусе, на јужном дијелу бојишта. Након неуспјешних совјетских покушаја пробоја линије фронта током прва три дана офанзиве постало је јасно да офанзива неће успјети, али упркос томе Жуков је инсистирао на наставку масовних напада на њемачке положаје. Продужење офанзиве резултирало је големим жртвама међу Црвеном армијом а илустративна су и извештаји њемачких заповједника с бојишта која говоре о пољима прекривеним тијелима совјетских војника.[тражи се извор]

Почетком децембра Нијемци успјешно сламају очајнички совјетски покушај проширења мостобрана на ријеци Вазуси. Средином истог мјесеца, код града Белy, Нијемци чак успијевају прећи у протунапад, наносећи тешке губитке совјетској 41. армији. На посљетку након три недење борби Операција Марс претворила се у потпуни дебакл што је постало јасно и Москви. Унаточ Жуковљеву тражењу да се борбе наставе, Стаљин и совјетски главни стожер заповиједају пребацивање причувних снага с ржевског бојишта на југ као појачање снагама Васиљевског код Стаљинграда гдје су се догађаји за Совјете позитивно развијали. Заустављање Операције Марс је и за Wехрмацхт било изузетно скупо. Неколико недеља касније генерал Модел је, свјестан чињенице да њемачке снаге не могу издржати још једну такву совјетску офанзиву, затражио и добио допуштење од њемачког врховног заповиједништва за повлачење с избочине код Ржева.[тражи се извор]

Игнорисање битке у историографији[уреди]

Црна статистика која је пратила већину совјетских офанзива дошла је до изражаја у Операцији Марс; погинуло је више од стотину хиљада совјетских војника, а рањено око 235 хиљада, изгубљено је око 1800 тенкова. Неке совјетске дивизије које су судјеловале у операцији имале су запањујуће губитке од готово шездесет посто војника избачених из строја. Разлози неуспјеху Операције Марс леже у чињеници да је њемачка 9. армија била знатно боље припремљена и квалитетније вођена од 6. армије у Стаљинграду. Наиме, 9. армија била је добро укопана и утврђена, бокове су јој чувале њемачке постројбе док је генерал Модел располагао добро покретљивим снагама у резерви којим се спретно користио, пребацујући их на одсјеке бојишта гдје је то било најпотребније. Тешки зимски услови и слаба видљивост умањили су учинак совјетске артиљеријске припреме док су тешко проходне мочваре и шумски терен онемогућавале кретање тенкова и почетни пробој пешадије. Совјетски неуспјех посљедица је лоше координације пешадије и артиљерије, недовољне вадзушне подршке као и неспособности совјетских заповједника средњег ранга да до краја искористе погодну ситуацију.[тражи се извор]

Упркос пропасти Операције Марс, Жуковљева војничка репутација и даље је углавном остала нетакнута. У својим мемоарима, објављеним након рата, Жуков је мало спомињао ту операцију, назвавши је тек акцијом за одвраћање њемачке позорности од борби код Стаљинграда.[тражи се извор]

За разлику од Операције Марс, Операција Уран, односно совјетска офанзива код Стаљинграда представљала је потпуни успјех, унаточ чињеници да су за ту офанзиву биле осигуране мање снаге и да је имала секундарно значење у поређењу с првом. Успјех код Стаљинграда је истодобно послужио Москви за одвраћање позорности с катастрофе код Ржева. Дебакл Операције Марс је као и већина совјетских пораза у Другом свјетском рату у совјетској хисториографији, био занемариван и тек су након распада Совјетског Савеза документи о том совјетском промашају постали доступни јавности.[тражи се извор]