Бели (Тверска област)
Бели Белый | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Тверска област |
Рејон | Бељски рејон |
Основан | 1350. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 3.432 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 50′ 00″ С; 32° 56′ 00″ И / 55.833333° С; 32.933333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 185 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 172530 |
Позивни број | +7 48250 |
Регистарска ознака | 69 |
ОКАТО код | 28 206 501 |
ОКТМО код | 28 606 101 001 |
Веб-сајт | |
belej.ru/ |
Бели (рус. Белый) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и административни центар Бељског рејона смештеног у југозападном делу Тверске области.
Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 3.432 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Бели налази се у југозападном делу Тверске области, на подручју Валдајског побрђа. Кроз град протиче река Обша, једна од значајнијих притока Западне Двине у горњем делу њеног тока. Налази се на око 295 километара југозападно од административног центра области, града Твера, односно на свега 20 километара северније од границе са Смоленском облашћу.
Историја
[уреди | уреди извор]Током XIII века на подручју око данашњег града постојало је утврђење Белаја које је било делом тадашњег Смоленског кнежевства. Године 1355. утврђење постаје делом Литванске кнежевине под чијом управом је остало наредних 150 година. Потом је једно кратко време било у саставу Московске кнежевине, али је врло брзо након четворомесечне опсаде 1610. утврђење поново пало у руке Пољско-Литванске Уније.
Кнез Дмитриј Пожарски успео је да 1613. године без борби заузме град, али је бели већ 5 година касније поново враћен Пољској. И током наредних година град је прелазио из руке у руку, а коначно долази под руску власз 1654. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 3.772 становника, док је према проценама за 2014. град имао 3.432 становника.[1]
1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
7,000 | 4,126 | 4,846 | 4,945 | 5,228[2] | 4,350[3] | 3,772[4] | 3,432 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.