Отворен самогласник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Види још: ИПА, Сугласници
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Отворен самогласник је тип самогласникa који настаје када је најподигнутији дио језика најудаљенијим од горњег дела усне шупљине. Овај појам дефинисало је и прописало Међународно фонетско друштво, а постоји у многим говорним језицима. Отворен самогласник се често назива ниски самогласник, јер се језик налази ниско у устима током његовог изговора.

Идентификовано је 4 отворених самогласника, и у Међународној фонетској азбуци се обележавају следећим знаковима:

Према схватањима фонологије, ниски самогласник може бити било који самогласник које је отворенији од средњег самогласника. Другим речима, полуотворени, готово отворени, и отворени самогласници се сви могу сматрати ниским самогласницима.

Извори[уреди]

  1. Овај самогласник се не појављује као различита фонема од [œ] у било којем познатом језику.