Отворен самогласник
Види још: ИПА, Сугласници
| предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
| затворен | |||||
| готово затворен | |||||
| полузатворен | |||||
| средњи | |||||
| полуотворен | |||||
| готово отворен | |||||
| отворен | |||||
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Отворен самогласник је тип самогласникa који настаје када је најподигнутији дио језика најудаљенијим од горњег дела усне шупљине. Овај појам дефинисало је и прописало Међународно фонетско друштво, а постоји у многим говорним језицима. Отворен самогласник се често назива ниски самогласник, јер се језик налази ниско у устима током његовог изговора.
Идентификовано је 4 отворених самогласника, и у Међународној фонетској азбуци се обележавају следећим знаковима:
- Отворен предњи нелабијализован самогласник [a]
- Отворен предњи лабијализован самогласник [ɶ][1]
- Отворен задњи нелабијализован самогласник [ɑ]
- Отворен задњи лабијализован самогласник [ɒ]
Према схватањима фонологије, ниски самогласник може бити било који самогласник које је отворенији од средњег самогласника. Другим речима, полуотворени, готово отворени, и отворени самогласници се сви могу сматрати ниским самогласницима.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Овај самогласник се не појављује као различита фонема од [œ] у било којем познатом језику.