Полузатворен лабијализован самогласник средњег реда
предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
затворен | |||||
готово затворен | |||||
полузатворен | |||||
средњи | |||||
полуотворен | |||||
готово отворен | |||||
отворен |
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Полузатворен лабијализован самогласник средњег реда је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɵ, и одговарајући X-SAMPA симбол је 8. Симбол ɵ је мало слово 'o' са водоравном цртом, и не би га требало помешати са грчким словом тета (θ), који у ИПА је сугласник безвучни дентални фрикатив.
Симбол за полузатворен лабијализован самогласник средњег реда може се користити са спуштајећом дијакритиком [ɵ̞], да означи лабијализован средњи самогласник средњег реда.
Слово ɵ се користи у неколико латинично-изведене алфабете, као што је једна за Јаналиф, али у том језику он означава другачији звук него што то ради у оквиру ИПА. Слово је хомографик са ћириличним Ө. Број у уникоду је U+019F, и симбол је зове „латинично слово о са средњом тилдом“.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]- Висина самогласника је полузатворен, што значи да је врх језика постављен између затвореног самогласника и самогласника средње висине.
- Место изговора је средњи, што значи да се језик налази на пола пута између предњег самогласника и задњег самогласника.
- Самогласник је лабијализован, што значи да су усне заобљене.
Појава
[уреди | уреди извор]Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
---|---|---|---|---|---|
Кинески | кантонски | 出/ceot7 | [tsʰɵt˥] | 'ићи ван' | Види стандардни кантонски |
Енглески | неки дијалекти | cooperate | [kʰɵˈɒpəɹeɪt] | 'сарађивати' | Редукцован /oʊ/ у дијалектима који чувају лабијализованост |
аустралијски[1][2] | bird | [bɵːd] | 'птица' | Види аустралијску енглеску фонологију | |
Џорди | goat | [ɡɵːt] | 'коза' | Одговара /oʊ/ у другим дијалектима. | |
Монголски[3] | ? | [ʊlɵŋ] | 'корови' | ||
Шведски | dum | [dɵmː] | 'глуп' | ||
Тода | ? | [pɵːr̘] | 'име' |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cox, F.M. (2006), „The acoustic characteristics of /hVd/ vowels in the speech of some Australian teenagers”, Australian Journal of Linguistics, 26 (2): 147—179, S2CID 62226994, doi:10.1080/07268600600885494
- ^ Durie, M.; Hajek, J. (1994), „A revised standard phonemic orthography for Australian English vowels”, Australian Journal of Linguistics, 14 (1): 93—107, doi:10.1080/07268609408599503
- ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 62, 66-67
Литература
[уреди | уреди извор]- Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt”, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 59—71, S2CID 145733117, doi:10.1017/S002510030500191X