Отворен задњи нелабијализован самогласник

Отворен задњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɑ, и одговарајући X-SAMPA симбол је A.

Симбол ɑ се зове писано a јер нема додатне куке на врху што има штампано слово a, која одговара другом самогласнику: отвореном предњем нелабијализованом самогласнику. Писано a, која има свој раван потез доле десно, не треба се помешати са окренуим писаним a, ɒ, која има раван потез горње лево и одговара лабијализованом верзијом овог самогласника: отвореном задњем лабијализованом самогласнику.

Карактеристике

Висина самогласника је отворен, што значи да је врх језика постављен што даље крову уста.
Место изговора је задњи, што значи да је врх језика постављен што ближе задњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.

Појава

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомене
Ангор		ape	[ɑpe]	'отац'	^{[тражи се извор]}
Африканс^[1]		daar	[dɑːr]	'тамо'
Арапски	стандардни^[2]	طويل	[tˤɑˈwiːl]	'висок'	Алофон од дугог и кратког /a/ близу емфатичних сугласника. Види арапску фонологију
Јерменски	источнојерменски^[2]	հաց	[hɑt͡sʰ]	'хлеб'
Холандски		bad	[bɑt]	'купатило'	Место изговора варира између дијалеката. Види холандску фонологију
Енглески	општи амерички	spa	[spɑ̟ː]	'бања'	Види енглеску фонологију
Енглески	стандардни енглески	spa	[spɑ̟ː]	'бања'	Види енглеску фонологију
Фински		kana	[kɑnɑ]	'кокош'	Види финску фонологију
Француски^[3]		pâte	[pɑt]	'тесто'	Само у дијалектима који разликују pâte од patte. Види француску фонологију
Грузијски^[4]		გუდა	[ɡudɑ]	'кожна торба'
Њемачки		Tag	[tɑːk]	'дан'	У многим дијалектима
Мађарски		bal	[bɑ̽l]	'лево'	Види мађарску фонологију
Навахо		ashkii	[ɑʃkɪː]	'дечак'
Норвешки		hat	[hɑːt]	'мржња'	Види норвешку фонологију
Немачко-палатски		Gott	[ɡɑ̽t]	'Бог'
Руски^[5]		палка	[ˈpɑɫkə]	'штап'	Појављује се само прије /ɫ/ и после непалатизованог сугласника. Види руску фонологију
Шведски		hаt	[ˈhɑːt]	'мржња'	Види шведску фонологију

Извори

^ Wissing, Daan (2016). „Afrikaans phonology – segment inventory "The unrounded low-central vowel /a/"”. Taalportaal. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г.
^ ^а ^б Thelwall, Robin; Sa'Adeddin, M. Akram (1990), „Arabic”, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 39, doi:10.1017/S0025100300004266
^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874
^ Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659
^ Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press. стр. 50.

[1] Wissing, Daan (2016). „Afrikaans phonology – segment inventory "The unrounded low-central vowel /a/"”. Taalportaal. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г.

[Thelwall-2] а ^б Thelwall, Robin; Sa'Adeddin, M. Akram (1990), „Arabic”, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 39, doi:10.1017/S0025100300004266

[3] Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874

[4] Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 261—262, doi:10.1017/S0025100306002659

[5] Jones, Daniel; Ward, Dennis (1969). The Phonetics of Russian. Cambridge University Press. стр. 50.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]