Пређи на садржај

Готово затворен готово задњи самогласник

С Википедије, слободне енциклопедије
Самогласници
Види још: ИПА, Сугласници
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Готово затворен готово задњи самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци за готово затворен готово задњи лабијализован самогласник је ʊ, и одговарајући X-SAMPA симбол је U. Овај симбол произилази од окренуог великог слова Ω, иако се званично зове мало латинично слово ипсилон, носи мало сличности на грчки ипсилон и неформално се зове ‘потковичко U’. Прије 1989. године, постојао је алтернативни ИПА симбол за овај звук: ɷ, који се зове „затворен омега“. Употреба овог симбола више не санкционише ИПА.

Неки језици могу да имају готово затворен готово задњи нелабијализован самогласник, због тога што се не зна за језик који контрастује лабијализованост овог самогласника, ИПА није направио начин да представи ово на стандардни начин и због тога може бити заступљен у неколико начина, укључујући <ɯ̽> и <ʊ̜>.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Језик Реч ИПА Значење Напомене
Арапски كتب [ˈkʊtʊb] 'књиге' Види арапску фонологију
Кинески кантонски [hʊ̜ŋ] 'црвен' Види стандардни кантонски
мандарински [xʊ̜ŋ] 'црвен' Може бити само мало лабијализовано. Види стандардни мандарински
Енглески hook [hʊk] 'кука' Може бити само мало лабијализовано. Види енглеску фонологију
Фарски hvalur [kvɛalʊɹ] 'кит'
Француски квебекни foule [fʊl] 'гужва народа' Види француску фонологију
Њемачки Schutz [ʃʊts] 'заштита' Види њемачку фонологију
Монголски[1] ? [ʊlɣiː] 'колевка'
Португалски европски[2] pegar [pʊ̜ˈɡaɾ] 'држати' Ненаглашен самогласник. Види португалску фонологију
бразилски[3] saco [ˈsakʊ] 'торба'
Руски[4] сухой [sʊˈxo̞j] 'суво' Ненаглашен алофон од /u/. Види руску фонологију
Шведски ort О овој звучној датотеци [ʊʈ]  '(географско) место' ексолавијално. Види шведску фонологију
Вијетнамски thu [tʰʊw] 'јесен' Види вијетнамску фонологију

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 62, 66-67
  2. ^ Cruz-Ferreira 1995, стр. 91
  3. ^ Barbosa & Albano 2004, стр. 229
  4. ^ Jones & Ward 1969, стр. 69

Литература

[уреди | уреди извор]