Оштрељ (Босански Петровац)

Оштрељ
Оштрељ;
	Оштрељ зими
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Босански Петровац
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 41″ С; 16° 24′ 08″ И / 44.4781° С; 16.4022° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Оштрељ Оштрељ на карти Босне и Херцеговине

Оштрељ је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 50 становника.

Географија

Оштрељ се налази 12 километара од Босанског Петровца, на путу ка Дрвару, на 1040 м. надморске висине. Сусрет медитеранске и континенталне климе у комбинацији са великом надморском висином даје му карактеристике ваздушне бање. Окружен је углавном четинарском шумом. У близини насеља налази се истоимени врх, висок 1330м, на којем је након Сарајевске олимпијаде изграђен сада запуштени зимски центар.

Историја

Аустроугарски период

На релацији од Книна до Оштреља, дугој 102 км, почела je 20. марта 1902. год. изградња Штајнбасовe железницe. Следеће године железница је продужена од Оштреља до Срнетице. Током 1905. године изграђен је крак до Горњег Рибника, дуг 62 км. и крак дуг 57 км. према Чардаку (почетак железнице до Jајца. Године 1910. уведен је поштански вагон на релацији Книн - Оштрељ. Железничку пругу до Приједора отворио је Штајнбас 21. маја 1913. године.

Била је то железница са ширином колосека од 78 цм, док је популарни „Ћира“ имао ширину колосека од 66 цм. У самом Оштрељу отворена је железничка станица, а у околним шумама су изграђене пруге ради олакшавања експлоатације шума.

Ото фон Штајнбас је био баварски предузетник који је 1892. године потписао уговор са Земаљском владом у Сарајеву на период од 20 година, а уговором из 1899. године његова концесија је продужена на још 10 година.

Краљевина Југославија

Версајским споразумом 1920. године и распадом Аустро-Угарске, Штајнбасов концерн је постао власништво новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У августу 1919. године, ово предузеће је преименовано у ШИПАД (Шумско индустријско акционарско друштво). До краја 1930-их, ШИПАД је био међу највећим компанијама у дрвној индустрији у Европи. Његово седиште је било у Оштрељу.

ШИПАД је имао неколико већих и мањих радионица и објеката: ковачницу, пећ за одржавање локомотива, радионицу за столарске и радове, радионицу за седла, електрични млин, дизалицу за руковање балванима и електричну централу. Железничка станица је имала неколико шумских локомотива и возни парк за експлоатацију шума, ветеринарску клинику и петнаест различитих складишта - складишта са људском и сточном храном, разним техничким материјалима, резервним деловима, алатима, мазивима и горивом и специјално складиште експлозива са три складишта, осамсто метара југоисточно од Оштреља. Све је то служило раду Шипадових радионица и објеката као и за снабдевање пет шумских манипулација - радилишта.

Други светски рат

Почетком априла 1941. године, Немци су стигли у Оштрељ и ту водили разговоре о предаји Јадранске дивизије. Након тога је успостављена власт Независнe Државe Хрватскe.

Одговор народа на националну политику коју је водила НДХ био је устанак од 27. јула 1941. године. Оштрељ је био прво ослобођено насеље. Сви Шипадови објекти, железница, радионице, складишта, менза, радили су за потребе устанка. На Оштрељу је слободна Дрварска територија брањена од непријатеља из правца Босанског Петровца. Борбе су непрекидно трајале до 29. септембра, када су надмоћне италијанске снаге ушле у град.^[1]

Током Другог светског рата, крајем 1942. године, командант партизанских снага Јосип Броз Тито је боравио у Оштрељу, у возу. Тај воз је проглашен за национални споменик Босне и Херцеговине.

Становништво

Националност^[2]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	46	15	146
Муслимани	2		8
Југословени	1	45
Хрвати			6
остали и непознато	1	1	2
Укупно	50	61	162	'

Демографија^[2]
Година	Становника
1961.	163
1971.	162
1981.	61
1991.	50

Галерија

Оштрељ
Оштрељ

Знамените личности

Васо Келечевић, народни херој Југославије.
Алфред Пихлер, бањалучки бискуп.
Божо Стефановић, карикатуриста.

Види још

Референце

^ „Мирко Лукач: Оштрељ од 1938. до краја 1941.”. БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ У НОБ-у - ЗБИРКА УСПОМЕНА, Општински одбор СУБНОР-а, 1974. Приступљено 9. 2. 2016.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[Петровац_у_НОБ-1] „Мирко Лукач: Оштрељ од 1938. до краја 1941.”. БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ У НОБ-у - ЗБИРКА УСПОМЕНА, Општински одбор СУБНОР-а, 1974. Приступљено 9. 2. 2016.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]