Колунић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Колунић
Улаз у Колунић.JPG
Улаз у Колунић из правца Босанског Петровца
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Унско-сански кантон
ОпштинаБосански Петровац
Становништво
 — (2013)Пад247
Географске карактеристике
Координате44°31′08″ СГШ; 16°20′22″ ИГД / 44.5190203° СГШ; 16.3393843° ИГД / 44.5190203; 16.3393843Координате: 44°31′08″ СГШ; 16°20′22″ ИГД / 44.5190203° СГШ; 16.3393843° ИГД / 44.5190203; 16.3393843
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Колунић на мапи Босне и Херцеговине
Колунић
Колунић
Остаци средњовековне цркве

Колунић је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живио 521 становник.

Географија[уреди]

Историја[уреди]

Највећи дио писаних историјских извора, везаних за средњовјековну жупу Псет, која се простирала на подручју данашње територије општине Босански Петровац, везан је за Колунић. Према спису црквеног сабора у Сплиту из 1185. године жупа Псет је припадала у црквеном погледу книнској бискупији. Први познати жупан који је управљао жупом Псет у краљево име био је неки Дионизије који се спомиње у једном спису из 1266. године. Према разним, углавном судским, документима из 14. и 15. стољећа познато је неколико племениташких родова који су имали своје посједе у жупи Псет, а били су из племена Колунић. Није познато да ли је у тој жупи било само племе Колунића или више других племена. У племену Колунић било је више задруга или хижа — породица. Из 15. стољећа, поред 11 познатих кућа, најпознатија је задруга или хижа Мишљеновића од Колунића, чији је предак познат из једне повеље 1325. године. Имали су посједе у Великом и Малом Очијеву (данас села близу Мартин Брода уз пут за Дрвар). Други познати племениташки род (хижа) у 15. стољећу у жупи Псет били су Перушићи из села Билића. Трећи познати род били су Оршићи из Дринића (на југу жупе Псет). Наведене најпознатије породице из племена Колунића, као као и друге, мање познате, почеле пресељавати са својих посједа у Псету даље на запад и сјевер, по паду Босне под османску власт 1463. године, а све јача пресељења услиједила су иза Крбавске битке 1495. године. Неке породице су задржале родовска имена а неке су се у новом завичају звале племенским именом Колунић. Такав један је и Мартин Рота Колунић, познати сликар из 16. стољећа, рођен у Шибенику.

О животу из тих времена свједоче остаци средњовјековне цркве Св. Ђурђа (Панађур) коју неки датирају у 14. вијек, а неки историчари можда и у 12. Са свих страна цркве налази се некропола са стећцима у облику углавном већих плоча. Археолошко подручје са остацима средњовјековне цркве и некрополом са стећцима на локалитету Црквина у Колунићу, проглашено је 2007. националним спомеником Босне и Херцеговине.

Други свјетски рат[уреди]

Покољи Срба у овом срезу почели су 26. јула убиством 10 мештана села Колунић. Од 29. до 31. јула усташе су живљем из околних села напуниле школу у Петровцу. Сви су побијени рафалима из митраљеза. После масакра усташе су школу запалиле.

Становништво[уреди]

Националност[1] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 500 455 661 809
Југословени 7 109 2
Хрвати 2 9 16
Муслимани 11 5
Црногорци 1 2
остали и непознато 1 10 5 1
Укупно 247 521 579 678 828
Демографија[1] (Колонић) (Колонић) (Колонић)
Година Становника
1961. 828
1971. 678
1981. 579
1991. 521
2013. 247

Једна од најстаријих породица из Колунића је породица Мирковић.[2]

Знамените личности[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  2. ^ Мирковић, Борислав. Родослов породице Мирковић из Колунића (PDF). 
  3. ^ Мирковић, Борислав. Петар Мирковић: Сабрани радови (PDF). 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]