Павле Минчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Павле Минчић
Павле Минчић.jpg
Датум рођења (1931-06-16)16. јун 1931.
Место рођења Београд
  Краљевина Југославија
Датум смрти 25. јануар 2015.(2015-01-25) (83 год.)
Место смрти Београд
  Србија

Павле Минчић (Београд, 16. јун 1931 — Београд, 25. јануар 2015) је био српски глумац и режисер.

Биографија[уреди]

Павле Минчић је рођен је 16. јуна 1931. године у Београду.[1] Основну школу, гимназију и Академију за позориште, филм, радио и телевизију завршио је у класи професора Раше Плаовића.[2] Пензионисан је након 40 година рада у Народном позоришту у Београду.

Наступао је на разним позоришним сценама у Београду, широм Југославије и у иностранству: Русија, Бугарска, Француска, Немачка, Аустрија, Швајцарска, Холандија и др. На сцени се бавио глумом, адаптирањем текстова, режијом и писањем музике. Често је свирао пијано. Паралелно је играо на многим југословенским телевизијама (драмама, серијама и самосталним шоу програмима), филму и радију.

Преминуо је 25. јануара 2015. године у Београду, у 83. години.[3]

Награде[уреди]

  • Плакета Југословенске кинотеке za doprinos filmskoj umetnosti;
  • Златни Беочуг за животно дело - за трајни допринос култури Београда на основу одлуке жирија Културно-просветне заједнице Београда;
  • Награда Радоје Домановић - драмском уметнику за мултимедијални допринос сатири, који додељује Фонд „Радоје Домановић“, Београд;
  • Плакета „Бранислав Нушић" - глумцу комичару за животно дело, Смедерево;
  • Награда публике - за представу „Спонзор ноћас мора пасти“, Позориште једног глумца, Никшић;
  • Златна повеља - за монодраму „Спонзор ноћас мора пасти“, Фестивал малих и позоришних форми, Земун;
  • Златни ћуран - за режију за представу „Марксе, Марксе колико је сати“ у извођењу ансамбла Народног позоришта у Београду, награду је доделио стручни жири фестивалиа „Дани комедије '83" у Јагодини;
  • Награда Народног позоришта у Београду - за сезону 1983. за режију представе „Марксе, Марксе колико је сати";
  • Златни ловор - за улогу у представи „Оловка пише, пише срцем“ у извођењу Театра у подруму Атељеа 212, за комплексно тумачење и оживљавање једног особеног света, Фестивал малих сцена Југославије, Сарајево;
  • 13. Стеријино позорје, Нови Сад;
    • Награда стручног жирија за адаптацију - дела Вање Рупник и Будимира Нешића „Оловка пише, пише срцем";
    • Награда стручног жирија за глумачко остварење - за улогу у представи „Оловка пише, пише срцем";
    • Награда округлог стола критике за најбољу представу;
    • Награда публике за најбољу улогу;
    • Награда жирија „Вечерњег листа“ из Загреба;
  • Награда Народног позоришта за сезону 1970/71 - за улогу Панургија У „Раблеу";
  • Златни ловор - за комплетно позоришно обликовање стихова Огдена Неша „Пишем, пишем штихове“ у преводу Драгослава Андрића, а у извођењу Атељеа 212 из Београда, Фестивал малих сцена, Сарајево;
  • Златни ловор - за остварење улоге Мажис Емил у представи „Јаје“ од Фелисиен Марсо, представа Атељеа 212, Фестивал малих сцена Југославије, Сарајево.

Извори[уреди]

  1. „Pavle Minčić”. pulsonline.rs. Приступљено 25. 1. 2015. 
  2. „Preminuo glumac Pavle Minčić”. b92.net. Приступљено 25. 1. 2015. 
  3. „Preminuo glumac Pavle Minčić”. blic.rs. Приступљено 25. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди]