Панонска солњача
| Панонска солњача | |
|---|---|
| |
| Suaeda pannonica Beck | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. pannonica |
| Синоними | |
| |
Панонска солњача (лат. Suaeda pannonica) је једногодишња биљка из фамилије пепељуга (лат. Chenopodiaceae). Род Suaeda обухвата око 100 врста које су распрострањене скоро на целом свету, док у Европи расте 15 врста, углавном на приобалној и сланој подлози. На територији Републике Србије наводи се да расту две врсте S. prostrata и S. pannonica.[1]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Панонска солњача је усправна, сивозеленкаста биљка са стабљиком висине до 50 cm. Стабљика је тврда, разграната, сукулентна и без длака. Стабљика је често црвене боје са густо распоређеним листовима. Листови су дугачки 5-20 cm полуваљкастог облика, наизменично распоређени. Млади листови без мекане, беле кончасте бодљице. Брактеоле су на врху назубљене, доста дуже од клупчастих цвасти. Цвасти састављене од 2-5 цветова који су двополни, петочлани и зигоморфни. Листићи цветног омотача трајни, углавном жућкастозеленкасти, јајолики, по ободу опнасти. Цвета од јула до септембра, а опрашује се анемофилијом. Плод је хоризонтална, дугуљаста орашица. Биљка се расејава анемохорно, тј. осушене биљке ветар кида, а затим их котрља.[1]
Станиште и распрострањење[уреди | уреди извор]
Ова врста је халофита, тако да расте на веома заслањеним стаништима, на обалама и дну осушених слатинских језереа. Често изграђује густе монодоминантне састојине Suaedetum pannonicae са великом покривеношћу, али се јавља и у асоцијацијама Salicornietum prostratae, Crypsido-Suaedetum maritimae.[2] Ова врста спада у панонске ендeмите.[3] Ареал врсте обухвата територију југоисточне Аустрије, Мађарске и Србије. На теритоији Србије се може наћи на свега неколико локалитета у Војводини (бара Окањ, језеро Русанда и Слано Копово).[1]
Угроженост и заштита врсте[уреди | уреди извор]
S. pannonica у Републици Србији има статус строго заштићене биљне врсте. На ово је утицало више негативних фактора, као што је мелиорација слатина спуштањем нивоа подземних вода, интезивна испаша и претварање станишта у сметлиште.[4] Природна станишта ове врсте су проглашена заштићеним подучјима (Специјални резерват природе „Слано Копово”, Специјални резерват природе „Окањ бара” и Парк природе „Русанда”) и на овај начин је предузета једна од мера заштите.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Стевановић, В.; Никетић, М. (2022). Флора Србије 3. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 146-147.
- ^ Dítě, D.; Perić, R.; Eliáš, J.P.; Melečková, Z. (2012). „Distribution and communities of Suaeda pannonica in Serbia”. Bulletin of the Natural History Museum. 8: 101—117.
- ^ Tatár, М. (1939). A pannóniai flóra endemikus fajai (Doctoral dissertation. Nagy Károly Grafikai Müintézetének nyomása.
- ^ Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 312-314.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива
- Заштићена подручја у Војводини
- Euro+Med (2006-): Euro+Med PlantBase
- WFO
Црвена књига флоре Србије
| |
| |