Парк природе Тиквара
Тиквара је парк природе III категорије. Представља природно добро које се налази на територији Општине Бачке Паланке.
Статус
[уреди | уреди извор]Статус парка природе Тиквара је дефинисан Законом о заштити животне средине,"Службени гласник Републике Србије" бр. 66-91 и Службеним гласником Републике Србије бр. 30-92.[1]
Историјат и настанак
[уреди | уреди извор]Тиквара је мртваја настала као последица висинског односа воде Дунава при високим водостајима и ниског приобаља.[2] Овај природни феномен настао је током вековног деловања Дунава на околни терен, стварајући јединствен екосистем који данас представља једно од најзначајнијих природних добара Војводине.
Биодиверзитет и екосистем
[уреди | уреди извор]На простору природног добра доминирају шуме меких лишћара, које чине основу богатог екосистема. Читав простор је испреплетан рукавцима Дунава као и барским површинама, што ствара идеалне услове за развој разноврсне флоре и фауне. Овде се могу наћи бројне врсте птица, укључујући лабудове, чапље и друге водене птице које користе ово подручје као станиште или место одмора током миграција.
Шумски комплекс Тикваре карактеришу врбе, тополе и јове, док се у подводном свету језера развија богата ихтиофауна која привлачи риболовце из целе регије.
Плаже на Тиквари
[уреди | уреди извор]Језеро „Тиквара" има 3 плаже а то су велика плажа, мала плажа и плажа "Попово". Самим тим „Тиквара" има добре услове за развој летњег туризма.[3] Плаже су опремљене основном инфраструктуром за пријем посетилаца и пружају могућности за различите рекреативне активности.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Простире се на територији Општине Бачка Паланка. Простор овог природног добра је у друштвеној својини, а највећи део површине припада ЈП „Србијашуме" , ШУ Бачка Паланка.
Природно добро „Тиквара" је јасно омеђен и компактан ритски комплекс. Налази се на јужном делу Бачке на инундационом подручју средњег тока Дунава на његовој левој обали измеду 1297. и 1305. километра.[4] Северну границу добра чини висока обала и одбрамбени насип, а јужну границу река Дунав. Источно је насип пута за мост Бачка Паланка - Илок, док границу на западу чини КО Младеново и КО Бачка Паланка.
Просторним планом Војводине Бачка Паланка је назначена као простор погодан за успостављање просторних услова развоја туризма и спорта. Природно добро „Тиквара" је вреднована као II категорија речних наутичких центара на Дунаву и као центар са могућношћу развоја риболовног туризма и спортова на води и обезбедјења услова за такмичења и манифестације до међународног нивоа.
Туристички потенцијал
[уреди | уреди извор]Језеро Тиквара представља најатрактивније језеро на подручју општине Бачка Паланка.[5] Парк природе пружа изузетне могућности за развој еко-туризма, спортског риболова, наутичког туризма и едукативних програма. Близина Дунава и положај између Бачке Паланке и реке чине ову локацију стратешки важном за туристички развој региона.
Структурна површина природног добра „Тиквара":
НАЗИВ ПОВРШИНА Природно добро „Тиквара" 508 ха Шуме 397 ха Баре 42 ха
Занимљивост
[уреди | уреди извор]Језеро Тиквара је једино природно језеро на целом току Дунава.
GPS подаци
[уреди | уреди извор]- централне координате: 45 14' 15¨ - N 19 22' 55¨ - Е (по гриничу)
- габаритне координате: 45 14' 02¨ N - 45 14' 54¨ N - СГШ 19 18' 30¨ Е - 19 24' 08¨ Е - ИГШ (по гриничу)
- надморска висина: мин: 78,6 маx: 82,8
-
Породица лабудова -
Чапља - парк природе „Тиквара"
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Документи - УСР "ТИКВАРА" - БАЧКА ПАЛАНКА”. Приступљено 2025-05-31.
- ^ „Општина Бачка Паланка - Туризам” (PDF). Јужнобачки округ. Приступљено 2025-05-31.
- ^ „Парк природе "Тиквара"”. Приступљено 2025-05-31.
- ^ „У седлу јужне Бачке - Бачка Паланка и парк природе Тиквара”. Serbia Travel. Приступљено 2025-05-31.
- ^ „Природни ресурси и природна добра Бачке Паланке”. 2021-10-20. Приступљено 2025-05-31.
