Парк природе Бегечка јама
| Парк природе Бегечка јама | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
 | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Нови Сад |
| Координате | 45° 14′ 07″ N 19° 37′ 14″ E / 45.23528° С; 19.62056° ИКоординате: 45° 14′ 07″ N 19° 37′ 14″ E / 45.23528° С; 19.62056° И |
| Површина | 489 ha |
| Основано | 1999. година |
| Управљачко тијело | Србија |
Парк природе Бегечка јама налази се на територији Војводине у оквиру града Новог Сада.[1] Захвата површину од 489 хектара. Под заштитом је државе као значајно природно добро II категорије[2] Док је по МУЗП класификацији у V категорији као заштићен копнени/морски предео.
Географске одлике[уреди | уреди извор]
Парк природе се налази у јужном делу Бачке, на левој обали Дунава у новосадском насељу Бегеч. Предео је обрастао речним шумама, трском и барско-мочварним растињем. Клима је умерно-континентална, лета су дуга и топла, а зиме хладне и оштре. Бегечка јама представља рукавац Дунава који је због своје специфичности, очуваног екосистема и биодиверзитета, заштићен законом. У састав парка природе улазе флувијално језеро, Шашићева ада, речне греде и мртваје.
Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]
Осим бројник тршћака, око језера површине око 40 хектара, уздижу се шуме беле (Populus alba) и црне тополе (Populus nigra), као и црног дуда и бадемолисне и беле врбе.[3], а у води дрезга и мресњак (Potamogeton natans L.). Забележено је 125 таксона виших биљака, као што је бели локвањ, локвањић, водени орашак, водена папрат и други. Бегечка јама је риболовачки крај. Ово подручје је значајно станиште и мрестилиште 14 врста риба попут сома, амура, шарана, штуке, смуђа и других, а током целе године је отворен за посетиоце. У водама Бегечке јаме мрести се чиков. Такође се овде размножава 11 врста водоземаца и 6 врста гмизаваца. Предео парка насељава чак 150 врста птица, међу којима је најзначајни црвенокљуни лабуд, симбол Бегеча, као и велика бела чапља, сива чапља, велики корморан и многе друге. У мочварном тлу живе зелене крастаче и гаталинке[4]
Мере заштите[уреди | уреди извор]
На простору Парк природе Бегечка јама у склопу очувања природних вредности, као вид мера заштите примењује се — измуљавање, ограничено коришћење пестицида, забрана сечења трске, културно понашање и сакупљање отпада, као и заштита од деградације и ревитализација екосистема.[5] У заштићеном простору омогућен је научно-истраживачки рад, туризам и рекреација, едукација, презентација, уређење обала и стаза, као и мониторинг врста.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Паркови природе у Војводини”. Eko.vojvodina.gov.rs. Архивирано из оригинала на датум 04. 04. 2012. Приступљено 30. 4. 2012.
- ^ „Парк природе Бегечка јама - заштита”. Revirisrbije.com. Приступљено 30. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ „Биљни свет”. Revirisrbije.com. Приступљено 30. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ „Животињски свет”. Revirisrbije.com. Приступљено 30. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ „Програм заштите парка природе”. Danas.rs. Приступљено 30. 4. 2012.
