Општина Бачка Паланка
Општина Бачка Паланка | |
---|---|
![]() Споменик краљу Петру I Карађорђевићу и зграда скупштине општине Бачка Паланка
| |
![]() Грб | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Јужнобачки округ |
Седиште | Бачка Паланка |
Становништво | |
Становништво | ![]() |
Географске карактеристике | |
Површина | 579 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Веб-сајт | www.backapalanka.rs |
Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47342 ha, а на шумску 2.801 ha).
Центар општине је град Бачка Паланка. Општина Бачка Паланка се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 55528 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,6‰, a број запослених у општини износи 15565 људи. У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.
Насељена места[уреди | уреди извор]
Насељена места из 2011. године (према броју становника):
- Бачка Паланка 28239
- Челарево 4831
- Пивнице 3337
- Обровац 2944
- Младеново 2679
- Товаришево 2657
- Гајдобра 2578
- Силбаш 2467
- Деспотово 1853
- Нова Гајдобра 1220
- Параге 921
- Нештин 794
- Карађорђево 738
- Визић 270
Етничка структура[уреди | уреди извор]
У општини Бачка Паланка живи око 55.000 становника, а у самом граду 28.000. Рачуна се да је у региону општине животно или привремено уточиште нашло и око 15.000 људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. И поред прилива становништва током 90-их у свим местима општине број становника опада. Између два пописа(2002. и 2011. године) бачкопаланчана је мање за око 9%. Мањим наталитетом од морталитета и исељавањем у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Словенија...) у самом граду број се смањио за 4%, док су села изгубила : Обровац 7%, Челарево 11%, Параге 11%, Деспотово 12%, Нештин 12%, Пивнице 13%, Гајдобра 13%, Силбаш 13%, Нова Гајдобра 13%, Товаришево 14%, Младеново 20%, Визић 24% и Карађорђево 27%.[1]
Етничка структура општине (према попису из 2002. године):
- Срби - 47916 (78,59%)
- Словаци - 5837 (9,57%)
- Мађари - 1490 (2,44%)
- Југословени - 1041 (1,7%)
- Хрвати - 982 (1,61%)
- Роми - 841 (1,37%)
- остали (Русини, Бошњаци, и др.)
Привреда[уреди | уреди извор]
Бачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и три привредна гиганта Нектар сокови, Челаревска пивара и фабрика подних и зидних облога Таркет, представља једну од најразвијенијих општина у Србији. Поред Таркета, Нектара и Челаревске пиваре(Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Дунавпревоз, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП, Мајевица, Платнер, Ениа, Фертил и многи други.[2]
Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака), узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војвдоини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде[3] из 2012. године под виноградима је 167 ха(углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха(Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Милан Јанић кајакаш
- Петар Челик бодибилдер
- Пеђа Петровић бодибилдер
- Жарко Шешум рукометаш
- Марко Вујин рукометаш
- Михаљ Кертес политичар
- Ђорђе Ивеља фудбалер
- Милан Курепа атомски физичар
- Пеђа Меденица певач, композитор и текстописац
Види још[уреди | уреди извор]
- Бачка Паланка - градско насеље
- Тиквара – парк природе
- ФК Бачка - чувени фудбалски клуб