Општина Бачка Паланка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Бачка Паланка
RS-BP-Palánka14.JPG
Зграда скупштине општине Бачка Паланка
Грб општине Бачка Паланка
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Јужнобачки округ
Седиште Бачка Паланка
Становништво
Становништво Пад 55.528
Географске карактеристике
Површина 579 km2

Serbia Bačka Palanka.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.backapalanka.rs

Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47342 ha, а на шумску 2.801 ha).

Центар општине је град Бачка Паланка. Општина Бачка Паланка се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 55528 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,6‰, a број запослених у општини износи 15565 људи. У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.

Насељена места[уреди]

Насељена места из 2011. године (према броју становника):

  1. Бачка Паланка 28239
  2. Челарево 4831
  3. Пивнице 3337
  4. Обровац 2944
  5. Младеново 2679
  6. Товаришево 2657
  7. Гајдобра 2578
  8. Силбаш 2467
  9. Деспотово 1853
  10. Нова Гајдобра 1220
  11. Параге 921
  12. Нештин 794
  13. Карађорђево 738
  14. Визић 270

Етничка структура[уреди]

Мапа општине Бачка Паланка

У општини Бачка Паланка живи око 55.000 становника, а у самом граду 28.000. Рачуна се да је у региону општине животно или привремено уточиште нашло и око 15.000 људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. И поред прилива становништва током 90-их у свим местима општине број становника опада. Између два пописа(2002. и 2011. године) бачкопаланчана је мање за око 9%. Мањим наталитетом од морталитета и исељавањем у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Словенија...) у самом граду број се смањио за 4%, док су села изгубила : Обровац 7%, Челарево 11%, Параге 11%, Деспотово 12%, Нештин 12%, Пивнице 13%, Гајдобра 13%, Силбаш 13%, Нова Гајдобра 13%, Товаришево 14%, Младеново 20%, Визић 24% и Карађорђево 27%.[1]

Етничка структура општине (према попису из 2002. године):

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
43.843 78,95 %
Словаци
  
5.047 9,09 %
Мађари
  
1.356 2,44 %
Роми
  
1.064 1,91 %
Хрвати
  
819 1,47 %
остали
  
1.028 1,85 %
Регионална припадност
  
501 0,90 %
неизјашњени
  
1.870 3,36 %
укупно: 55.528

Привреда[уреди]

Бачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и три привредна гиганта Нектар сокови, Челаревска пивара и фабрика подних и зидних облога Таркет, представља једну од најразвијенијих општина у Србији. Поред Таркета, Нектара и Челаревске пиваре(Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Дунавпревоз, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП, Мајевица, Платнер, Ениа, Фертил и многи други.[2]

Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака), узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војвдоини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде[3] из 2012. године под виноградима је 167 ха(углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха(Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]