Парк природе Голија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Парк природе Голија и
резерват биосфере Голија–Студеница
Golija12.jpg
Голија
Мапа са локацијом заштићене области Парк природе Голија и резерват биосфере Голија–Студеница
Мапа са локацијом заштићене области Парк природе Голија и резерват биосфере Голија–Студеница
Место  Србија
Најближи град Ивањица, Рашка, Нови Пазар
Координате 43°20′00″N 20°17′00″E / 43.33333° СГШ; 20.28333° ИГД / 43.33333; 20.28333Координате: 43°20′00″N 20°17′00″E / 43.33333° СГШ; 20.28333° ИГД / 43.33333; 20.28333
Површина 75.183 ha[1]
Основано 2001. година
Управљачко тијело 36,3% Србија;
63,7% приватна својина[1]

Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од 75.183 ha у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница[1]. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 ha) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“.[2] Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем (IPA) Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем[3].

Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природе[4].

Циљеви заштите[уреди]

Парк природе Голија стављен је под заштиту ради очувања вредности и побољшања стања: шумских екосистема, разноврсности предела и пејзажа, културних добара, трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач), биолошке разноврсности засноване на великом броју врста биљака и животиња и њихових заједница и присуству ретких, ендемичних и реликтних врста, као и гео-наслеђа[1].

Географске и климатске одлике[уреди]

Голија борба светлости.

Ово заштићено добро обухвата планински предео југозападне Србије (планине Голију, Радочело и Чемерно). Планина Голија је, посебно са северне стране, испресецана бројним водотоцима који су усекли клисурасте долине[3]. Најзначајнији речни токови су Моравица и Студеница. Ове реке и њихове притоке раздвајају узвишења различитог облика и величине, која су често засечена серијом висоравни. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 m), па следе Радуловац (1785 m), Бојово брдо (1748 m) и Црни врх (1725 m).[5]

У парку природе се могу уочити три микроклиматска региона. Долинско-брдски, на надморским висинама до 700 m, карактерише котлинска умерено-континентална клима. Прелазни регион, до око 1300 m, карактеришу дуге и оштре зиме богате падавинама и кратка, свежа лета. Планински климатски регион, изнад 1300 m, карактеришу оштре и хладне зиме.

Живи свет Голије[уреди]

шумска шева

Голија се сматра најшумовитијом планином Србије, коју красе бројне широколисне и мешовите шуме са понегде прашумским карактером. Најпространије су букове, смрчеве и шуме са планинским јавором (Acer heldreichii)[4]. У оквиру појаса смрчевих шума, посебно су значајни очувани тресавски и језерски екосистеми (Дајићко језеро, Кошанинова језера).

Биљни свет Голије гради око 1100 биљних врста[3]. Поред реликтног планинског јавора, значајне су и зеленика (Ilex aquiifolium) и бројне реликтне или ендемичне врсте (Allysum markgrafi, Allysum jancheni, Viola elegantula i Verbascum adamovicii). Врсте панчићева бедреница (Pancicia serbica) и адамовићева мајчина душица (Thymus adamovicii) су локални ендемити.

Поред бројних важних врста сисара (слепо куче, алпска ровчица, мрки медвед, вук, лисица), присутно је и стотинак значајних врста птица (нпр. шумска шева, камењарка, црвеноноги прудник)[3].

Споменици културе[уреди]

манастир Студеница

Културно-историјске вредности Голије представљене су споменицима културе од изузетног значаја (средњовековни манастири Студеница, Брезова и Градац) и споменицима културе од великог значаја (црква св. Алексија у Милићима, црква св. Ђорђа у Врху, црква св. Богородице у Долцу, црква св. Николе у Палежу, горња испосница у Савову, манастир Ковиље у Ковиљу, манастир Придворица).

У северном делу парка, у долини реке Студенице, као најзначајнији споменик културе налази се манастир Студеница из 13. века, под заштитом УНЕСКО-а.

Испосница Светог Саве

[3]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Уредба о заштити парка природе Голија, Службени гласник РС, бр. 45/2001
  2. Golija-Studenica, Biosphere Reserve Information (енглески)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Амиџић Л., Красуља С., Белиј С. (уредници) 2007. Заштићена природна добра Србије. Београд: Министарство заштите животне средине Србије, Завод за заштиту природе Србије. ISBN 978-86-80877-28-0. стр. 49.
  4. 4,0 4,1 Парк природе Голија, на сајту ЈП „Србијашуме“., Приступљено 10. 4. 2010.
  5. Голија, текст са званичног сајта Општине Ивањица ([www.ivanjica.rs www.ivanjica.rs])., Приступљено 10. 4. 2010.

Спољашње везе[уреди]