Парк природе Грмија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Парк природе Грмија
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж)
Germia 1.jpg
Мјесто Србија
Најближи градПриштина, Грачаница
Површина1,167.94 ha[1]
Основано1987. година
Управљачко тијелоСрбија

Парк природе Грмија налази се на источном ободу великокосовске котлине у непосредној близини Приштине и са својим бројним садржајима, главно је излетиште становника Приштине.[2] Према националној легислатури има статус парка природе од 1987. године. Упркос својој правној заштити, подручје је под сталним негативним деловањем човека услед дивље градње и развоја инфраструктуре, људског боравка у природи, сече шума и претеране испаше.
Због свог географског положаја и климатских услова, Грмија има богату фауну са 63 врсте животиња и око 600 врста биљака[3].

На локацији природног језера које се пунило планинском водом 1989. године је изграђен велелепни базен а касније реновиран 2013. Претходна дубина од 4,7 метара је коригована на 1,8 а дно је обојено у плаво ради боље видљивости што олакшава посао спасиоцима и помаже у одржавању.
Геолошки гледано, утврђено је да се планински масив Грмија састоји од слојева формираних током палеозојских, мезозоичних и ћенозоичних периода, где су доминантни кречњак, силицијум и песак.

Врсте[уреди]

Птице[уреди]

Accipiter nisus, Buteo buteo, Luscinia megarhynchos, Turdus merula, Emberiza calandra

Сисари[уреди]

Talpa europaea, Microtus arvalis, Spalax leucodon, Apodemus sylvaticus, Myoxus glis


Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ First national report of RS to the United Nations convention of biological diversity, јул 2010, Приступљено 4. 9. 2012.
  2. ^ ТОС - брошуре - Природа Србије.pdf, Приступљено 3. 9. 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 20, 2012) (на језику: енглески)(на језику: српски)(на језику: енглески)(на језику: шпански)(на језику: немачки)(на језику: француски)(на језику: руски)
  3. ^ „Report on the state of nature” (PDF). UNDP. Приступљено 2. 3. 2014.